Дух тарантизма у шпанском роману

Издавачка кућа Магнус објавила је „Протезу”, класичан крими-роман чији је аутор познати шпански писац Андреу Мартин (1949, Барселона) који се, у својих више од стотину дела, профилисао као један од најзначајнијих шпанских писаца „црног романа”.

Радња „спакована” у филмске кадрове носи читаоца кроз крвљу натопљене странице ове књиге, не пуштајући га да предахне и водећи га из обрта у обрт. Ликови су окрутни, сирови, без имало улепшавања. Иако се читалац засигурно опредељује за своје фаворите, међу њима нема позитивних. Сви су вођени мржњом и осветом, уз тек покоје зрнце љубави, али спремни да свог непријатеља у правом смислу речи искидају на комаде. Не каже се случајно да је Мартин у европску књижевност унео дух „тарантизма” пре појаве самог Тарантина, па би повлачење паралеле између ове двојице уметника могло да нам приближи начин обраде теме у овој књизи.

Андреу Мартин се профилисао као један од најзначајнијих шпанских писаца крими-романа, са значајним опусом од преко стотину дела написаних на шпанском и каталонском језику. О духу „тарантизма” можда најбоље сведочи управо роман „Протеза”, по чијим је мотивима у Шпанији снимљен и играни филм.

Овај аутор је добитник бројних европских награда које се додељују „црним романима”, међу којима се истичу „Premio de Círculo de Crímen” (1980), „Hammet Prize” (1989) и „Deutsche Krimi Press” (1992). За еротски роман „Espera ponte aci”, којим је поприлично изненадио своје читаоце, добио је награду „La sonrisa vertical”, а можда највеће признање доделиле су му 2011. градске власти Барселоне – престижну награду „Пепе Карваљо” за животно дело.