Ра­фа, но­ви иза­зов ра­та

Бо­шко Јак­шић

Пла­ни­ра­на изра­ел­ска коп­не­на офан­зи­ва на југ по­ја­са Га­зе пре­ти ка­та­стро­фом јер ди­рект­но угро­жа­ва жи­во­те ми­ли­он и по Па­ле­сти­на­ца ко­ји ви­ше не­ма­ју где да се скло­не, до­во­ди у опа­сност пре­го­во­ре о осло­ба­ђа­њу сто­ти­нак Ха­ма­со­вих та­ла­ца и пре­ти су­спен­зи­јом пр­вог арап­ско-изра­ел­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма.

Пре­ми­јер Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху за­тра­жио је ева­ку­а­ци­ју ми­ли­он Па­ле­сти­на­ца, го­то­во по­ло­ви­не це­ло­куп­ног ста­нов­ни­штва, ка­ко би изра­ел­ска ар­ми­ја из­вр­ши­ла за­вр­шни удар и де­фи­ни­тив­но „уни­шти­ла” ми­ли­тант­ни исла­ми­стич­ки по­крет Ха­мас. Он је на сед­ни­ци вла­де из­ја­вио да је „по­бе­да на до­хват ру­ке” до­да­ју­ћи да де­ми­ли­та­ри­за­ци­ја по­ја­са „зах­те­ва без­бед­но­сну кон­тро­лу над чи­та­вим под­руч­јем за­пад­но од Јор­да­на, укљу­чу­ју­ћи и по­јас Га­зе”.

На­ја­вље­на офан­зи­ва на под­руч­ју око пре­ла­за Ра­фа је по­сле 28.000 уби­је­них Па­ле­сти­на­ца иза­зва­ла озбиљ­ну за­бри­ну­тост, не са­мо Ара­па већ и во­де­ћих изра­ел­ских са­ве­зни­ка, САД, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и ве­ћег де­ла ЕУ. Аме­рич­ки пред­сед­ник Џо­зеф Бај­ден је у те­ле­фон­ском раз­го­во­ру са Не­тан­ја­ху­ом у не­де­љу по­ру­чио да Изра­ел не би тре­ба­ло да про­ду­жи са офан­зи­вом на по­след­ње уто­чи­ште Па­ле­сти­на­ца. У гра­ду Ра­фа, на гра­ни­ци пре­ма Егип­ту, жи­ве­ло је ма­ње од 300.000 ста­нов­ни­ка, а са­да се на­ла­зи још 1,4 ми­ли­о­на из­бе­гли­ца.

Иако Изра­ел твр­ди да ће обез­бе­ди­ти из­ла­зни пут Па­ле­стин­ци­ма пре по­чет­ка ве­ли­ке опе­ра­ци­је, Еги­пат упо­зо­ра­ва да би бор­бе око пре­ла­за Ра­фа за­тво­ри­ле по­след­њу ру­ту снаб­де­ва­ња љу­ди у ра­зо­ре­ном по­ја­су ко­ји је већ по­при­ште ху­ма­ни­тар­не ка­та­стро­фе. Гра­ни­ца са Егип­том је за­тво­ре­на по­што Ка­и­ро стра­ху­је да је изра­ел­ски циљ њи­хо­во трај­но ра­се­ља­ва­ње.

Па­ле­стин­ски пред­сед­ник Мах­муд Абас у Ка­та­ру по­ку­ша­ва да ис­по­слу­је при­мир­је ко­је би во­ди­ло осло­ба­ђа­њу та­ла­ца. Не­тан­ја­ху ка­же да је „до­вољ­но” та­ла­ца жи­во да би оправ­да­ло на­ста­вак бор­бе­них опе­ра­ци­ја, док Ха­мас по­ру­чу­је да би упра­во офан­зи­ва „раз­не­ла” раз­го­во­ре о осло­ба­ђа­њу пре­о­ста­лих та­ла­ца. Ди­рек­тор ЦИА тре­ба­ло би да­нас да се у Ка­и­ру са­ста­не са еги­пат­ским и ка­тар­ским по­сред­ни­ци­ма, као и са ди­рек­то­ри­ма изра­ел­ских оба­ве­штај­них слу­жби Мо­сад и Шин Бет.

Еги­пат је упо­зо­рио Ха­мас да има две не­де­ље да ре­ши та­лач­ку кри­зу пре не­го што Изра­ел кре­не у офан­зи­ву, а уко­ли­ко се то до­го­ди, за­пре­тио је „те­шким по­сле­ди­ца­ма” и су­спен­зи­јом ми­ров­ног спо­ра­зу­ма са Изра­е­лом из 1978, што би био до­да­тан удар на не­ста­бил­ну без­бед­но­сну ар­хи­тек­ту­ру Бли­ског ис­то­ка. Ка­и­ро је и ра­ни­је по­зи­вао Изра­ел да по­шту­је ми­ров­ни спо­ра­зум и да се уз­др­жа­ва од из­ја­ва ко­је на­ру­ша­ва­ју би­ла­те­рал­не од­но­се. Ово се пре све­га од­но­си на Не­тан­ја­ху­о­ва твр­ђе­ња да Ха­мас швер­цу­је оруж­је у Га­зу ту­не­ли­ма са еги­пат­ске те­ри­то­ри­је.

Еги­пат је био пр­ва арап­ска зе­мља ко­ја је по­сле до­го­во­ра у Кемп Деј­ви­ду 1978. пот­пи­са­ла ми­ров­ни спо­ра­зум са Изра­е­лом, а њен пред­сед­ник Ан­вар ел Са­дат је пот­пис са изра­ел­ским пре­ми­је­ром Ме­на­хе­мом Бе­ги­ном ка­сни­је пла­тио гла­вом – убио га је ислам­ски екс­тре­ми­ста то­ком вој­не па­ра­де у Ка­и­ру. Ми­ров­ни спо­ра­зум је по­сле то­га пот­пи­сао и Јор­дан да би, по­сле го­ди­на па­у­зе, од­но­се са Изра­е­лом, уз по­сре­до­ва­ње САД, 2020. ус­по­ста­ви­ли Ба­хре­ин, Ма­ро­ко, Су­дан и Ује­ди­ње­ни Арап­ски Еми­ра­ти.

Рат у Га­зи за­у­ста­вио је про­цес нор­ма­ли­за­ци­је из­ме­ђу Изра­е­ла и Са­у­диј­ске Ара­би­је, две зе­мље ко­је ни­ка­да ни­су ус­по­ста­ви­ле ди­пло­мат­ске од­но­се од вре­ме­на ства­ра­ња Др­жа­ве Изра­ел 1948. Ри­јад, је­дан од гла­сних кри­ти­ча­ра ра­та у Га­зи, све вре­ме ин­си­сти­ра да Изра­ел об­но­ви ми­ров­не пре­го­во­ре са Па­ле­стин­ци­ма ко­ји би во­ди­ли ства­ра­њу не­за­ви­сне Па­ле­сти­не. Кра­ље­ви­на је до са­да не­ко­ли­ко пу­та са­оп­шта­ва­ла став пре­ма па­ле­стин­ској др­жав­но­сти, али је про­шле не­де­ље пре­ци­зи­ра­ла усло­ве за нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­са и по­сла­ла ди­рект­ну по­ру­ку Аме­ри­кан­ци­ма: пред­у­сло­ви су за­у­ста­вља­ње ра­та у Га­зи и при­зна­ва­ње па­ле­стин­ске др­жа­ве.

Екс­пли­цит­ним по­ми­ња­њем гра­ни­ца из 1967. и ис­точ­ног Је­ру­са­ли­ма, Ри­јад је про­ши­рио ли­сту изра­ел­ских усту­па­ка ин­си­сти­ра­ју­ћи да па­ле­стин­ска др­жа­ва мо­ра да би­ти при­зна­та.

Уба­ци­ва­ње у са­оп­ште­ње „изра­ел­ске агре­си­је” и зах­тев за по­вла­че­ње изра­ел­ских тру­па из Га­зе је но­ви­на у од­но­су на ра­ни­је зах­те­ве Ри­ја­да и уно­си еле­мен­те кон­фу­зи­је у при­ро­ду са­у­диј­ско-изра­ел­ских од­но­са она­ко ка­ко их ви­де Изра­ел и САД.

Са­вет­ник за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност Бе­ле ку­ће Џон Кир­би је не­што пре са­оп­ште­ња из Ри­ја­да из­ја­вио да је Ва­шинг­тон до­био „по­зи­тив­не сиг­на­ле” о спрем­но­сти две стра­не да се раз­го­во­ри о нор­ма­ли­за­ци­ји на­ста­ве и да се не по­ве­зу­ју са ра­том у Га­зи. Ис­по­ста­вља се да ни­је та­ко, па је Не­тан­ја­ху су­о­чен са ди­рект­ним прет­ња­ма и усло­вља­ва­њи­ма из Ка­и­ра и Ри­ја­да. Аме­ри­кан­ци још има­ју про­стор ма­не­вра ко­ји је у но­вем­бру отво­рио пред­сед­ник Бај­ден ка­да је у „Ва­шинг­тон по­сту” на­пи­сао да би, ка­да се рат у Га­зи за­вр­ши, тре­ба­ло по­но­во раз­мо­три­ти оп­ци­ју па­ле­стин­ске др­жа­ве ко­ју би при­зна­ле САД и ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца.