Мо­гу ли „три муске­тaра” да за­шти­те Евро­пу

Би­ло је до­вољ­но 25 се­кун­ди ви­део-сним­ка Трам­по­вог пред­из­бор­ног го­во­ра у Ју­жној Да­ко­ти да се от­кри­је ка­ко је тран­са­тлант­ска „од­брам­бе­на иди­ла” ко­ју је Џо­зеф Бај­ден ус­по­ста­вио с европ­ским ли­де­ри­ма на кли­ма­вим но­га­ма. Бив­ши аме­рич­ки пред­сед­ник иза­звао је гнев и за­бри­ну­тост у Евро­пи кад је ре­као да не са­мо да не би за­шти­тио ни­јед­ну чла­ни­цу НА­ТО-а ко­ја ни­је ус­пе­ла да ис­пу­ни циљ да из­два­ја два од­сто БДП-а за од­бра­ну, већ да би чак охра­брио Ру­си­ју да на­пад­не та­кве зе­мље.

По­сле по­чет­не фа­зе бе­са и осу­де бив­шег аме­рич­ког пред­сед­ни­ка, ко­ји је по­но­во за­љу­љао од­но­се у НА­ТО-у, по­је­ди­ни европ­ски ли­де­ри по­зва­ли су на ве­ће је­дин­ство и вој­ну са­рад­њу ши­ром кон­ти­нен­та.

Та­ко је на­пра­сно ожи­вео већ за­бо­ра­вље­ни Вај­мар­ски тро­у­гао – фор­мат са­рад­ње Фран­цу­ске, Не­мач­ке и Пољ­ске ус­по­ста­вљен још 1991. го­ди­не. Пољ­ски пре­ми­јер До­налд Туск од­мах је оти­шао у Па­риз и Бер­лин, не са­мо да би по­ру­чио да тран­са­тлант­ска али­јан­са не­ма ал­тер­на­ти­ве, већ да се с Ема­ну­е­лом Ма­кро­ном и Ола­фом Шол­цом до­го­во­ри о про­ду­бљи­ва­њу од­но­са у обла­сти од­бра­не.

„Ве­ро­ват­но ов­де у Па­ри­зу нај­ја­сни­је од­је­ку­ју ре­чи из ро­ма­на ’Три му­ске­та­ра’ Алек­сан­дра Ди­ме: ’Сви за јед­ног, и је­дан за све.’ За­јед­но с Фран­цу­ском спрем­ни смо да се бо­ри­мо за без­бед­ност це­ле Евро­пе”, од­го­во­рио је Туск на прет­ње бив­шег аме­рич­ког пред­сед­ни­ка.

Туск, ко­ји пред­во­ди чла­ни­цу НА­ТО-а с нај­ве­ћим из­два­ја­њем за од­бра­ну (3,9 од­сто) по­ру­чио је да Европ­ска уни­ја, Фран­цу­ска и Пољ­ска мо­ра­ју да по­ста­ну ја­ке и спрем­не да бра­не соп­стве­не гра­ни­це и да бра­не и по­др­жа­ва­ју са­ве­зни­ке и при­ја­те­ље из­ван уни­је. Док је био пред­сед­ник, Трамп је ви­ше пу­та пре­тио да ће се по­ву­ћи из али­јан­се у по­ку­ша­ју да на на­те­ра европ­ске ли­де­ре да одре­ше ке­су за аме­рич­ки „од­брам­бе­ни ки­шо­бран”, до­во­де­ћи у пи­та­ње чу­ве­ни Члан 5 Уго­во­ра НА­ТО-а, ко­ји је ина­че ак­ти­ви­ран са­мо јед­ном – по­сле те­ро­ри­стич­ког на­па­да Ал Ка­и­де на САД 2001. Овај те­мељ­ни члан спо­ра­зу­ма пред­ви­ђа да ако јед­на чла­ни­ца бу­де на­пад­ну­та, све оста­ле су оба­ве­зне да јој по­мог­ну у од­бра­ни.

Џо­шуа Ши­фрин­сон, про­фе­сор јав­не по­ли­ти­ке на Уни­вер­зи­те­ту Ме­ри­ленд, упо­зо­ра­ва да Члан 5 НА­ТО-а ни­је та­ко „за­ко­ван” као што на пр­ви по­глед из­гле­да. Пред­сед­ник САД као вр­хов­ни ко­ман­дант је тај ко­ји од­лу­чу­је да ли ће аме­рич­ка вој­ска при­ско­чи­ти не­ко­ме у по­моћ. Овај по­ли­ти­ко­лог за „Ва­шинг­тон пост” об­ја­шња­ва да он пру­жа пред­сед­ни­ци­ма мо­гућ­ност ши­рег ту­ма­че­ња. А то зна­чи ако је чла­ни­ца НА­ТО-а иза­зва­ла не­при­ја­те­ља да кре­не у рат аме­рич­ка вој­ска не мо­ра по ауто­ма­ти­зму да при­ско­чи у по­моћ.

„Та флек­си­бил­ност у ту­ма­че­њу Чла­на 5 ства­ра ри­зик да би Трамп, ако по­ста­не пред­сед­ник, мо­гао да оста­не по стра­ни ако не­што кре­не по злу”, ка­же Ши­фрин­сон.

За­то ни­је не­ве­ро­ва­тан сце­на­рио од ко­јег се европ­ским ли­де­ри­ма ле­ди крв у жи­ла­ма: са­мо што је Трамп ина­у­гу­ри­сан по­чет­ком 2025. го­ди­не, Пу­тин од­лу­чу­је да те­сти­ра ко­лек­тив­ну од­бра­ну НА­ТО-а и умар­ши­ра с вој­ском у Есто­ни­ју. Хо­ће ли Трамп ри­зи­ко­ва­ти ну­кле­ар­ну кон­фрон­та­ци­ју с Мо­сквом због ма­ле бал­тич­ке др­жа­ве, пи­та се пор­тал „По­ли­ти­ко” на­во­де­ћи ка­ко од­го­вор уна­пред зна­мо.

Очи­то је да је вре­ме да Евро­пља­ни иза­ђу из зо­не ком­фо­ра у ко­ји их је уљуљ­као „тран­са­тлан­ти­ста” Бај­ден. Иако је де­ло­ва­ње НА­ТО-а у су­шти­ни у скла­ду с на­ци­о­нал­ним ин­те­ре­си­ма САД, пи­та­ње је да ли Евро­па тре­ба сва­ке че­ти­ри го­ди­не да ста­вља сво­ју без­бед­ност „на коц­ку”, од­но­сно на во­љу аме­рич­ких би­ра­ча ко­ји од­лу­чу­ју ко­га ће иза­бра­ти за пред­сед­ни­ка.

Али пут до са­мо­стал­не европ­ске од­бра­не је дуг, тр­но­вит и скуп, иако је због ра­та у Укра­ји­ни укуп­на по­тро­шња на вој­ску по­ра­сла. Пре­ма по­да­ци­ма НА­ТО-а, са­мо 11 чла­ни­ца од 31 ис­пу­ни­ле су циљ да за обра­ну из­дво­је два од­сто.

Евро­па с ко­лек­тив­ном вој­ном по­тро­шњом ско­ро три пу­та ве­ћом од ру­ске и не­ко­ли­ко пу­та ја­чом еко­но­ми­јом тре­ба­ло би да бу­де у ста­њу да са­ма се­бе бра­ни, али у ствар­но­сти ни­је та­ко. Ако би САД ко­јим слу­ча­јем ис­ту­пи­ле из НА­ТО-а за­ме­на за по­сто­је­ћи од­брам­бе­ни штит у Евро­пи тра­ја­ла би де­це­ни­ја­ма и ко­шта­ла ми­ли­јар­де евра. А с ра­том у Укра­ји­ни ко­јем се још не ви­ди крај, Евро­пи вре­ме ни­је са­ве­зник у том по­слу.

Ема­ну­ел Ма­крон је по­сле су­сре­та с пољ­ским пре­ми­је­ром по­ру­чио да је нео­п­ход­но из­гра­ди­ти ин­ду­стриј­ску вој­ну ба­зу ка­ко би Евро­па по­ста­ла без­бед­но­сна и од­брам­бе­на си­ла ком­пле­мен­тар­на НА­ТО-у. Истог да­на, с дан­ском пре­ми­јер­ком Ме­те Фре­де­рик­сен, кан­це­лар Олаф Шолц при­су­ство­вао је у До­њој Сак­со­ни­ји по­ста­вља­њу те­ме­ља за но­ву фа­бри­ку му­ни­ци­је, вред­ну 300 ми­ли­о­на евра. Пред­ви­ђе­но је да „Рајн­ме­тал” у но­вом по­го­ну го­ди­шње про­из­во­ди 200.000 ар­ти­ље­риј­ских гра­на­та ко­је ће од­ла­зи­ти у Укра­ји­ну.

Али, то је још не­до­вољ­но и да­ле­ко од обе­ћа­ња европ­ских ли­де­ра да ће до мар­та ове го­ди­не про­из­во­ди­ти ми­ли­он ар­ти­ље­риј­ских гра­на­та. По­ре­ђе­ња ра­ди, Ру­си­ја, ко­ја је прак­тич­но пре­шла на рат­ну еко­но­ми­ју, на­ја­вљу­је да ће ове го­ди­не про­из­ве­сти 4,5 ми­ли­о­на гра­на­та.

Пр­ви чо­век нај­ве­ће не­мач­ке фа­бри­ке на­о­ру­жа­ња Ар­мин Па­пер­гер за Би-Би-Си не кри­је исти­ну. Евро­пи ће тре­ба­ти 10 го­ди­на пре не­го што бу­де у пот­пу­но­сти спрем­на да се бра­ни, јер су због ра­та у Укра­ји­ни за­ли­хе му­ни­ци­је пра­зне.