Нема помирења без поскупљења

У тренутку док су се демократе и социјалисти грлили и љубили, у трансу сопственог помирења, грађани су чупали косу – због таласа поскупљења. „Социјално праведна земља” нова је икона којој се клањају помирени политичари, а ноторна неистина за грађане који се не мире са поскупљењима.

Само је гас 60 одсто скупљи. Ту радост нам је, уз аминовање надасве социјално одговорне владе, приредила мајчица Русија,преко своје већинске гасне фирме;иста та Русија која тврди да им нисмо узалуд, џаба, дали нафтну индустрију – јер ће гас бити јефтинији. По ко зна који пут доказано је да је руска јефтиноћа најскупља за Србију. Али, братска љубав не зна за цену. Зна само за њено повећање.

Зато је од непроцењивог значаја реакција премијера. Рекао је: „Као председник владе сам изненађен безосећајношћу какву показује гасна индустрија увреме велике несигурности и све дубље финансијске кризе, кад предлаже повећање цене гаса за домаћинства”. Да је ближе, човек би га изгрлио и изљубио. Али, није близу – далеко је. Зато што је то изјава словачког премијера, а не српског. Словачки премијер, у исто време, не дозвољава повећање цене гаса од 16 одсто у Словачкој. Наш премијер очекује да будемо срећни, јер милошћу владе најскупљи гас у региону можемо платити у две рате. И ако то не доведе до свенародног одушевљења због поскупљења – влада ће бити грдно разочарана незахвалношћу својих поданика.

И заиста, тужно је што грађани немају минимално разумевање за своју власт. У првих сто дана рада ове владе, поскупеле су све животне намирнице (сем уља), цигарете, слаткиши, комуналије, струја, превоз... Телефонске услуге биће дупло скупље. Али, и ту нас је премијер утешио рекавши да ће се „у наредном периоду цене локалних разговора повећавати, а међународни разговори биће јефтинији”.

Тако ћемо доћи до одговора на једно веома битно питање: Да ли је Косово заиста у Србији? Зато, окрећите бројеве на Косову. Па ако платите скупље – наше је. Јер кад је наше – увек је најскупље. То смо одувек знали.

Једино што нисмо знали јесте то да је потрошачка корпа за четворочлану породицу пре избора износила 40.000, а данас је 55.000 динара. Скоро 40 одсто више. Ту долазимо до прецизне рачунице да нас историјско помирење демократа и социјалиста кошта 200 евра месечно. Само кад је храна у питању. То значи да ћемо бити помирени и витки. С обзиром на то да је највише поскупело месо – злобници би могли закључити да ће, убудуће, демократској оријентацији бити склони само убеђени вегетаријанци. Али, као што рече председник: „Грађани могу да буду мирни у политичком и економском смислу”. Нарочито када је у питању економски смисао, јер политички смисао у Србији одавно више није нешто за чим се трага. Тако смо сазнали да су речи мир и глад у Србији две стране исте медаље. Јер, Срби су најчешће гладни мира и мирни кад гладују. Што доноси велико олакшање свакој власти.

А ми смо доживели још једно просветљење. Председник је изјавио да је у дану када је објавио да ће бити формирана влада са коалицијом око СПС-а домаћа валута ојачала према евру за два динара. Мени је ту највише жао председника, који је колатерална штета владе. Ако је пре формирања владе домаћа валута ојачала према евру за два динара, а након сто дана деловања истевладе ослабила према евру четири динара – шта је то него очигледна саботажа председника. Тако је влада осујетила председника у пажљиво планираном економском буму. Могао је, мирне душе, да се једног дана свађа, а другог дана мири са Ивицом Дачићем. Тада би се јачање динара приближило јачању спољнополитичког утицаја Србије (ако се занемари ситни неуспех у случају Црне Горе).