Nema pomirenja bez poskupljenja

U trenutku dok su se demokrate i socijalisti grlili i ljubili, u transu sopstvenog pomirenja, građani su čupali kosu – zbog talasa poskupljenja. „Socijalno pravedna zemlja” nova je ikona kojoj se klanjaju pomireni političari, a notorna neistina za građane koji se ne mire sa poskupljenjima.

Samo je gas 60 odsto skuplji. Tu radost nam je, uz aminovanje nadasve socijalno odgovorne vlade, priredila majčica Rusija,preko svoje većinske gasne firme;ista ta Rusija koja tvrdi da im nismo uzalud, džaba, dali naftnu industriju – jer će gas biti jeftiniji. Po ko zna koji put dokazano je da je ruska jeftinoća najskuplja za Srbiju. Ali, bratska ljubav ne zna za cenu. Zna samo za njeno povećanje.

Zato je od neprocenjivog značaja reakcija premijera. Rekao je: „Kao predsednik vlade sam iznenađen bezosećajnošću kakvu pokazuje gasna industrija uvreme velike nesigurnosti i sve dublje finansijske krize, kad predlaže povećanje cene gasa za domaćinstva”. Da je bliže, čovek bi ga izgrlio i izljubio. Ali, nije blizu – daleko je. Zato što je to izjava slovačkog premijera, a ne srpskog. Slovački premijer, u isto vreme, ne dozvoljava povećanje cene gasa od 16 odsto u Slovačkoj. Naš premijer očekuje da budemo srećni, jer milošću vlade najskuplji gas u regionu možemo platiti u dve rate. I ako to ne dovede do svenarodnog oduševljenja zbog poskupljenja – vlada će biti grdno razočarana nezahvalnošću svojih podanika.

I zaista, tužno je što građani nemaju minimalno razumevanje za svoju vlast. U prvih sto dana rada ove vlade, poskupele su sve životne namirnice (sem ulja), cigarete, slatkiši, komunalije, struja, prevoz... Telefonske usluge biće duplo skuplje. Ali, i tu nas je premijer utešio rekavši da će se „u narednom periodu cene lokalnih razgovora povećavati, a međunarodni razgovori biće jeftiniji”.

Tako ćemo doći do odgovora na jedno veoma bitno pitanje: Da li je Kosovo zaista u Srbiji? Zato, okrećite brojeve na Kosovu. Pa ako platite skuplje – naše je. Jer kad je naše – uvek je najskuplje. To smo oduvek znali.

Jedino što nismo znali jeste to da je potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu pre izbora iznosila 40.000, a danas je 55.000 dinara. Skoro 40 odsto više. Tu dolazimo do precizne računice da nas istorijsko pomirenje demokrata i socijalista košta 200 evra mesečno. Samo kad je hrana u pitanju. To znači da ćemo biti pomireni i vitki. S obzirom na to da je najviše poskupelo meso – zlobnici bi mogli zaključiti da će, ubuduće, demokratskoj orijentaciji biti skloni samo ubeđeni vegetarijanci. Ali, kao što reče predsednik: „Građani mogu da budu mirni u političkom i ekonomskom smislu”. Naročito kada je u pitanju ekonomski smisao, jer politički smisao u Srbiji odavno više nije nešto za čim se traga. Tako smo saznali da su reči mir i glad u Srbiji dve strane iste medalje. Jer, Srbi su najčešće gladni mira i mirni kad gladuju. Što donosi veliko olakšanje svakoj vlasti.

A mi smo doživeli još jedno prosvetljenje. Predsednik je izjavio da je u danu kada je objavio da će biti formirana vlada sa koalicijom oko SPS-a domaća valuta ojačala prema evru za dva dinara. Meni je tu najviše žao predsednika, koji je kolateralna šteta vlade. Ako je pre formiranja vlade domaća valuta ojačala prema evru za dva dinara, a nakon sto dana delovanja istevlade oslabila prema evru četiri dinara – šta je to nego očigledna sabotaža predsednika. Tako je vlada osujetila predsednika u pažljivo planiranom ekonomskom bumu. Mogao je, mirne duše, da se jednog dana svađa, a drugog dana miri sa Ivicom Dačićem. Tada bi se jačanje dinara približilo jačanju spoljnopolitičkog uticaja Srbije (ako se zanemari sitni neuspeh u slučaju Crne Gore).