(Не)спорни реис

Први пут у историји Санџак даје једног реис-ул-улему и први пут меншура (документ о правно-шеријатском легитимитету врховног поглавара муслимана Србије) долази у Нови Пазар. Овим аргументима су позивани верници  да у центру Новог Пазара чују прво јавно обраћање новоименованог реис-ул-улеме Адема Зилкића, 11. октобра, последњег дана Рамазана.

Једни су му клицали, други звиждали. Први пут се догодило да две групе верника, који се моле истом богу, раздвајају кордони полиције.

– Ислам не познаје и не признаје поделе. Сваки имам је ваш и ни о једном не треба лоше да говорите. Исламска заједница је ваша заједница и ускоро ћемо бити једно – настојао је реис-ул-улема да умири не толико своје присталице колико противнике, који сматрају да  неспорни верски вођа муслимана у Санџаку и у читавој Србији треба да остане главни муфтија Исламске заједнице  Муамер Зукорлић.

И сам реис-ул-улема Зилкић и његови сарадници често настоје да многим историјским, верским и осталим аргументима објасне зашто муслимани у Србији  треба да имају своју Исламску заједницу и свог реиса, равноправне онима у Босни и Херцеговини. Није то, каже Зилкић, никаква суревњивост с тамошњим реисом Мустафом Церићем, кога,  каже, изузетно цени и поштује, већ једноставно потреба муслимана у Србији. На питање како то да Бошњаци имају двојицу реиса, једног у Сарајеву, другог у Србији, Зилкић одговара:

– Ја у Србији нисам  реис само Бошњацима, него и Албанцима и Ромима и Ашкалијама и свим муслиманским верницима, од Суботице до Меховог крша.

За садашње поделе међу муслиманима у Санџаку и сам је делом кривац. Када се распала Југославија, а с њом и Исламска заједница с центром у Сарајеву, Зилкић је био председник Иницијативног одбора за формирање Мешихата ИЗ у Санџаку. Наговарали су га, каже, и тада да буде први санџачки муфтија, али он је то одбио јер га нису прихватали Новопазарци и предложио Муамера Зукорлића.

– Ништа лично немам против њега. Штавише, рођаци смо и то блиски, и потичемо из два суседна села. Разликујемо се само у концепту организације Исламске заједнице. Зукорлић би да нас веже за Сарајево, а ми смо за самосталну заједницу у Србији – каже Зилкић.

Пребацују му тесне везе са СДА и Сулејманом Угљанином. Он их одбацује и каже да је 1996. године био одборник у СО Тутин на листи Угљанинове странке.

– То је био мој допринос да се победи Милошевићев режим, а СДА је била једина опозициона опција. Већ на конститутивној седници као одборник сам поднео оставку и измакао се од политике.

Адем Зилкић је рођен 1956. године у селу Ораше, код Тутина, где је завршио основну школу. Средњу верску школу, медресу, завршио је у Приштини као и Филозофски факултет, Одсек оријенталистике.

По одслужењу војног рока враћа се у Тутин, где постаје имам, а од 1985. је главни имам и председник меџлиса (општинског одбора Исламске заједнице). Написао је девет књига, углавном с верском тематиком. На примедбе противника да је сарадник безбедносних и обавештајних служби одговара да је сем оснивања санџачког Мешихата, био покретач иницијативе за оснивање културног друштва муслимана "Препород", затим хуманитарног друштва "Мерхамет", па бошњачке библиотеке "Вехбија Хоџић" у Тутину. Да ли би неко ко је сарадник служби могао све то, одговара контрапитањем.

 Реис-ул-улема живи, каже, у скромној  породичној кући у Тутину. Ожењен је, само једном и више, каже, нема намеру, и има петоро деце, четири ћерке и сина. Каже да у породици има четири интелектуалца. Син, најмлађе дете, ученик ј медресе.

Новоотворено седиште Ријасета Исламске заједнице Србије, на чијем је челу Зилкић, налази се, сем канцеларија у Београду, у Првомајској улици у Новом Пазару, на педесетак метара од просторија где се налази седиште Исламске заједнице у Србији, са Зукорлићем на челу.