Слике с Космета старије од века за Дан државности Србије

Ужице – Фотографије у боји, а старије од века са тада тек ослобођеног Косова и Метохије, приказују лица и ношње обичних људи, углавном српског живља из Приштине, Призрена, Липљана, Грачанице. Година је 1913. када ти сељаци, занатлије, трговци и њихове породице (хришћани и даље махом обучени као турски поданици) нису више раја, него слободни људи у ослобођеној Старој Србији као делу српске краљевине. Овековечени у својој свакодневици на фотосима Албера Кана (1860–1940), француског банкара, мецене, колекционара.

Сада, у оквиру званичног обележавања Дана државности Србије, те давнашње фотографије као део изложбе Архива Косова и Метохије, назване „Слике живота” стижу пред Ужичане. Овде у Историјском архиву Ужице свечано је јуче отворена та изложба у присуству министарке Ирене Вујовић, први пут у неком од градова централне Србије.

Поставка „Слике живота” премијерно је представљена новембра прошле године у Дому културе у Грачаници. Организовао ју је Архив Косова и Метохије, уз подршку Министарства културе Србије и Канцеларије за Косово и Метохију. Део изложеног материјала уступили су Музеј Албера Кана из Париза и Библиотека универзитета Висконсин из Милвокија. Аутори поставке су Горан Судимац и Марко Марковић.

О аутору ових давних фото-записа Французу Алберу Кану наводи се да је његова колекција обухватала аутохромне фотографије (аутохром је први процес фотографисања у боји), филмове, документе и артефакте које је прикупио. Кан је организовао и финансирао експедиције широм света да би забележио различите културе, природу и свакодневни живот (кроз свој пројекат „Архиви планета” сакупио је колекцију аутохромних фотографија и филмова о животу и пејзажима из више од 50 земаља).

„Приказујући мноштво детаља из оновремене Приштине, Призрена, Грачанице и Липљана, Кан нам је подарио својеврсне тапије на ове пределе, које упечатљиво сведоче о ономе што неки злуради моћници у данашњици здушно оспоравају, тежећи кривотворењу историјске збиље зарад дневнополитичких, али и далекосежних импликација. Изложба оставља видљив белег у временима искушења и страдања, у истој мери драматичним по српски етнос на Косову и Метохији као у годинама које су претходиле Кановом прегнућу”, записао је проф. др Владан Виријевић са Катедре за историју Филозофског факултета Косовска Митровица.

А Ужице поставку „Слике живота” дочекује у посебном тренутку. – Има симболике што ова изложба, након представљања у Грачаници, на свој пут по централној Србији креће из Ужица, које је национална престоница културе за 2024. годину – каже за наш лист Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице и члан Националног савета за културу.

Овај архив поводом звања културне престонице сада настоји да својим програмским активностима даје не само локални него и шири републички, па и регионални карактер. У том смислу потписали су протоколе о партнерској сарадњи са Архивом Републике Српске, Архивом Косова и Метохије и Институтом за савремену историју у Београду.

– Архив Косова и Метохије из Грачанице однедавно је обогатио своју издавачку делатност, објавио значајне књиге, организовао изложбе. Сада ову поставку представља код нас на Дан државности (њено отварање уврстило је Министарство културе у свој календар овогодишњег обележавања овог празника), с тим што ће након Сретења ови фотоси на посебним паноима бити изложени на ужичком тргу како би Ужичанима били видљивији. Договорили смо се да после Ужица изложба гостује у Бањалуци, а затим свуда по Србији. Ми ћемо у томе бити посредници, јер смо од Архива Косова и Метохије добили овлашћење да наш архив организује гостовања изложбе и по другим градовима – рекао је Марковић додајући:

– Прича о ослобађању Косова и Метохије 1912. и 1913. логичан је след догађаја из 19. века, враћања територија Србије на које она полаже историјска, вековна права. У техничком смислу изложба је значајна због тога што су то прве фотографије у боји направљене на Косову и Метохији. Видимо на њима српски живаљ у време када ове територије поново долазе под српску управу. А с њима и српске војнике у позадини готово сваке фотографије, одевене у лепе униформе, са веселим и задовољним лицима. Као у оној народној песми „Кад се војска на Косово врати”...