„Побуна радозналих” дужа од пола века

Ваљево – Друштво младих истраживача „Владимир Мандић Манда” из Ваљева обележило је 55 година постојања. Свечана академија посвећена годишњици организације која је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година била језгро из којег су потекли „Млади истраживачи Србије” одржана је јуче у Ваљеву у присуству бројних чланова и гостију.

Истраживачки пламен настао је у тами Петничке пећине, тињао је у Природњачком друштву Ваљевске гимназије, да би се разбуктао у Перућици, јединој европској прашуми, навео је Душан Михајловић, некадашњи потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова, један од оснивача и први председник Друштва истраживача „Владимир Мандић Манда”. Михајловић је подсетио на прву експедицију Клуба брђана „Искра”, својеврсне претече младих истраживача, 1967. године, евоцирао је успомене на прве контакте са Миладином Ковачевићем, аутором култне путописне ТВ емисије „Караван”, на савете које су добијали од највећег југословенског истраживача Тибора Секеља, који је значајно утицао на стварање истраживачке организације. Томе су допринела и истраживања југословенске војске покренута на иницијативу генерал-пуковника Гојка Николиша, која су се односила на исхрану и могућност преживљавања у природи. Након тога, млади истраживачи су формирали групу „Исхрана у природи”, навео је Михајловић.

Прва озбиљнија археолошка истраживања ваљевског краја започео Новак Милошевић, кустос Народног музеја у Ваљеву, са неколицином ентузијаста и археолошком групом младих истраживача коју је предводио тада гимназијалац, данас познати археолог Жељко Јеж, уз подршку академика Бранка Гавеле, Богдана Брукнера, Мирка Малеза, касније професора Драгослава Срејовића и Ђорђа Јанковића...

Тако су створени услови да се стотинак младих окупи 16. фебруара 1969. на оснивачкој скупштини Клуба младих истраживача, а за амблем је одабран камени цвет. У овој „побуни радозналих” учесници су били из свих социјалних слојева, и из града и из села – истакао је Душан Михајловић.

Он је подсетио и на трагедију на Истраживачкој акцији „Дурмитор 69”, када је у јулу 1969. погинуо Владимир Мандић Манда, спелеолог, један од оснивача друштва које данас носи његово име.

У част јубилеја, једна од ваљевских улица добила је име Улица младих истраживача, а за крај јула је најављена акција „Дурмитор 2024” у знак сећања на прву акцију пре 55 година, у којој је погинуо Владимир Мандић Манда.