Добри стари Џо

Америчке демократе имале су осам година да изаберу председничког кандидата који је рођен ближе датуму искрцавању на Месец него почетку Другог светског ратa, који није за 16 година пребацио време одласка у пензију, али партијска машинерија није допустила новог, млађег, енергичнијег кандидата могуће већих менталних капацитета.

Циљ „спасавања демократије” поново је поверен Џозефу Џоу Бајдену, који у трку на новембарским изборима, вероватну репризу дуела са Доналдом Трампом, улази са 81 годином. Колико је неко стар или превише стар за најважнију функцију која у значајној мери одређује будућност САД али и читавог света?

Да ли кандидат мора да има кондицију астронаута или ватрогасца? Да ли Америка бира квотербека или председника? Да ли да верују остарелом лидеру који прави гафове због онога што се стручно назива „когнитивно назадовање” или деменција? Америка је подељена.

Бајден не воли када га питају за године и способност да обавља своју дужност. Демократе су добиле упутство да не причају о његовој старости. Надају се да ће шкакљива тема нестати сама од себе. Неће. Бирачима то питање не измиче. Брину их председникови вербални испади по којима је познат још од првих дана када је ушао у Сенат.

Онда је стигао извештај специјалног тужиоца Роберта Хура, који је одбио да Бајдена оптужи зато што је са собом понео тајна документа о рату у Авганистану када је напустио положај потпредседника 2017. Хур је био благонаклон пошто је председника описао као „добронамерног старијег човека са скромном меморијом”. Написао је да се Бајден није сећао када је био потпредседник и када је био крај мандата, чак је заборавио и када је умро његов син, за кога је – нетачно – тврдио да је живот изгубио у Ираку.

Квалификације нису могле да буду опасније по председника суоченог са ратом у Гази, руском агресијом на Украјину, изазовима са који су пред НАТО-ом и Конгресом, који одбија да изгласа многе законе његове администрације. Непосредно пошто је мрежа Ен-Би-Си објавила истраживање које показује да је 62 одсто бирача забринуто за Бајденово ментално и физичко здравље у другом мандату, извештај је одјекнуо као политичка бомба.

Образложење је озбиљно наљутило демократе које тврде да питање Бајденових менталних способности није смело да се постави усред председничке кампање јер представља директно дотурање муниције његовим ривалима. Свестан последица и суочен са таласом коментара да је његово памћење „озбиљно ограничено”, Бајден је одлучио да узврати.

Сазвао је конференцију за новинаре организовану пре свега да би се нација уверила да њен лидер зна шта ради. „Ја сам добронамеран, ја сам старији човек и знам шта дођавола радим”, рекао је Бајден. Онда је себе поново увалио у невоље. Египатског председника Абдела Фатаха ел Сисија прогласио је за председника Мексика.

Нови проблеми за главнокомандујућег који се саплиће на степеницама авиона, пада са бицикла и покушава да се рукује када нико није поред њега. Лапсус за лапсусом. Недавно се подсећао о чему је на самиту Г7 у Великој Британији 2021. разговарао са немачким канцеларом Хелмитом Колом – који је умро 2017. Потом је у Лас Вегасу француског председника Емануела Макрона побркао са његовим претходником Митераном, који је умро 1996. Није на конференцији за штампу могао да се сети како се зове Хамас.

Либерални амерички листови, традиционално наклоњени демократама, почели су да паниче покушавајући да у уводницима смање штету. Трампови републиканци обилато користе аргументе које су добили на сребрној тацни. Уколико је шеф Беле куће суочен са „когнитивним назадовањем”, како тврде психијатри и психолози, и ако се у приватним круговима прича о некој врсти његове деменције, јавност има право да зна.

Кључно питање остаје на снази: може ли Америка да своју будућност препусти човеку коме медицина даје мање од 45 одсто шанси да доживи 86. годину и да је вероватније да би током другог мандата умро него да неће?

Бајденове присталице, донори и страначки оперативци имају свој резон: не бирате само председника, већ и његов тим, политичку филозофију. Избегавајући погледе у будућност, лојалисти се фокусирају на перформансе недавне прошлости. Не заборављају да је добри стари Џо 2020. освојио изборе са највећим бројем гласова у историји САД, да је опоравио земљу од ковида 19, да је обновио углед САД у свету, да је путовао у две ратне зоне, да је поново окупио слободан свет са којим је Трамп покварио односе, да је значајно опоравио економију и отворио два милиона радних места, да је донео највећи закон о инфраструктури у историји, да је у Сенату провукао закон који ће значајно помоћи решавању питања имиграције, да ниједан од његових блиских сарадника није поднео оставку у знак неслагања са његовом политиком, као што је био случај у Трампово време. Да је, коначно, спасао америчку демократију.

Бајден је био добар председник, али његово време је прошло, тврде критичари. Бајденов тим у Белој кући свестан је изазова и преостаје им да у наредних девет месеци бираче разувере да су председникове године проблем у најави и да их подсете да је он већ једном победио Трампа. Може ли поново?

Према недавном испитивању Ројтерса/Ипсоса, Трамп има подршку 37 одсто бирача, три поена више од Бајдена. Сваки десети каже да ће гласати за неког другог кандидата, 12 процената не намерава да изађе на изборе, а осам одсто је одбило да се изјасни.

Трамп је само три године млађи, али 57 одсто Американаца сматра да је Бајден „сувише стар” за председника, док само 23 процента то мисли за Трампа. На Бајдену је да увери бираче да, упркос својим годинама, има ваљану радну дозволу за посао у Белој кући и да је бољи од ривала, којег описују као нарцисоидног социопату, компулсивног лажова које је обећао да ће бити осветнички председник и да ће хиљаде државних службеника заменити својим лојалистима из дубоке државе.