Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тиса и бањски туризам узданица Кањиже

Важно нам је да искористимо могућности које нам пружа наш положај, то да смо на граници са Европском унијом, и желимо да будемо најлепше лице Србије на самом њеном прагу, каже председник општине Кањижа
Тиса и бањски туризам узданица Кањиже
Чекање такозваног тиског цвета (Фото А. Исаков)

Кањижа – Прошле године у општини Кањижа остварено је преко 51.000 ноћења, а насеље је посетило око 11.000 туриста. Ови подаци говоре да се туризам у северној потиској општини вратио на ниво од пре ковида, односно из 2019. године.

У Кањижи сматрају да то није случајно јер је последњих година веома много уложено у развој туристичких потенцијала и видљивост општине у понуди и у нашој земљи и у суседству. Отворен је Туристички информациони центар, организовани бројни програми.

Кањижа има туристичку понуду која је права реткост – цветање Тиског цвета је природни феномен који сваке године привлачи највећи број туриста. Тада, обично у јуну, на обалу Тисе сјати се неколико хиљада задивљених посматрача јединствене појаве.

Обала Тисе у Кањижи је изузетно добро уређена и велики број мештана, али и становника из околине овамо долазе да се расхладе и пливају у реци. Тиса је један од туристичких драгуља о коме се води рачуна. Општина Кањижа пречишћава све отпадне воде и тек тако их испушта у реку, испричао је за „Политику” Роберт Фејстамер, председник општине.

„Ми смо мала општина, са 20.000 становника и важно нам је да искористимо могућности које нам пружа наш положај, да смо на граници са Европском унијом, и желимо да будемо најлепше лице Србије на самом њеном прагу”, рекао је Фејстамер.

Председник кањишке општине истиче да без изузетка сваке године улажу бар пет милиона динара у уређење обале поред реке, која је и једина потиска општина која није бетонирала приступ води.

Општина Кањижа је и транзитно подручје за више стотина хиљада туриста који годишње пређу кроз њену територију идући ка нашем најфреквентнијем граничном прелазу Хоргош и суседном Хоргош 2. Од тога, каже Фејстамер, општина Кањижа нема користи, али има сталне трошкове.

„На простору наше општине је речни гранични прелаз у Кањижи, друмски и железнички у Хоргошу, и то је вид оптерећења са којим се носимо. Било шта да се догоди у зони пограничног саобраћаја, било да је реч о неком комуналном, инфраструктурном, здравственом било о безбедносном проблему, дакле да ли треба да ангажујемо кола хитне медицинске помоћи или ватрогасце, то све пада на терет општине”, наставља причу Фејстамер. За то, каже, никада до сада нису добили никакву помоћ од државе, а значио би им полицијски чамац или санитарно возило.

Руководство кањишке општине уверено је да уз постојање бање, програма у околним насељима, као и привлачење туриста у транзиту може да буде једна од кичми туризма у насељу. „Имамо припремљену пројектну документацију за уређење центра и Великог парка, објекта Вигадо, приобаља, омладинског кампа, туристичко-спортског центра на седам хектара, али сваки од њих захтева велика улагања које општина не може сама да реализује. Показало се да интересовање туриста за долазак овамо превазилази брзину са којом ми развијамо инфраструктуру”, казао је Фејстамер.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар
Уз сво уважавање, некад су имали и феноменалне плочице тј. керамику Потисје од горње, беле каолинитске глине познате у Војводини. Али откада троше махом ону преосталу, доњу, плаву илит-монторионитску глину, и квалитет керамике је логично драстично опао. Није то та сировина. Ретко ко их тражи а били су синоним квалитета, узданица Кањиже. И није то кварило нимало туризам и екологију. Или да мењају пословну политику или ће трпети последице. Хвала на објави.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.