Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Четвртина запослених на одмору мисли о послу

Погрешна је култура да је рад током годишњег доказ одговорности, лојалности и посвећености, преноси „Инфостуд”
Четвртина запослених на одмору мисли о послу
(Pexels)

Годишњи одмор директно утиче на наше здравље, и краткорочно и дугорочно. Према налазима Светске здравствене организације, више од 700.000 људи је умрло од шлога и срчаних проблема повезаних са бројем радних сати. Највише су погођени средовечни запослени и старији мушкарци, показали су подаци из 2016. 

Рад више од 50 сати недељно постао је на крају кључни фактор који повећава ризике од обољевања срца. Нису у питању само физички послови као ризични: током ковид затварања, број радних сати запослених од куће се чак повећао за 10 одсто према налазимо Светске здравствене организације. Сем великог броја сати, постоји још један погубан тренд: рад током годишњег одмора. Према истраживању које „Форбес” наводи, око 70 одсто запослених се током годишњег одмора укључује у посао, од којих 60 процената каже да то раде због очекивања надређеног, а 55 одсто наводи да се осећају искључено или да нешто пропуштају, ако се радно не ангажују на одмору. Често и сами запослени имају одређену врсту зависности од тога да проверавају мејлове, да се прикључе на „зум” састанак, решавају проблеме телефоном док су на одмору.   

Погрешна је култура, дубоко утемељена, да је рад током годишњег одмора доказ одговорности, лојалности и посвећености, преноси „Инфостуд”.

Сада је већ доказан утицај одмора на наше здравље, али ипак 23 одсто запослених не може да престане да мисли о послу док се велика већина и активно укључује, навела је Америчка асоцијација психолога. Из много разлога, људима је тешко да се потпуно „искључе”, а управо то је једини начин да се од годишњег одмора узме оно за шта он служи.  

Како годишњи одмор утиче на здравље?  

Смањује ризик од многих болести попут високог крвног притиска, високог нивоа шећера и холестерола у крви, кардиоваскуларних болести, поремећаја метаболизма, анксиозности… Доказан је „аха ефекат” или наилазак идеја, решења проблема и иницијатива искључиво у време „мировања” мозга, односно онда кад се не размишља активно о проблему нити кад постоји нервна напетост око њега. Квалитетан одмор доноси инспирацију и додатну конструктивну енергију која се, након одмора, преноси и на рад.  

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.