Планински слез

Планински слез (Malva moschata L. из фам: Malvacea) јесте вишегодишња зељаста биљка, висине 20–100 центиметара. Корен је вретенаст, стабљика је усправна, обрасла проређеним штрчећим длакама. Листови на доњем делу стабљике су на дугачким дршкама, овални или плитко прстасто дељени, по ободу неправилно назубљени. Листови који се налазе на стабљици су скоро до основе прстасто дељени на пет до седам режњева. Режњеви су једном или два пута перасто дељени. Цветови се налазе на длакавим дршкама, по један до три у пазуху листова, а на врху изданка су сакупљени у растреситу штитолику цваст. Крунични листићи су дуги два и по до три центиметра, клинасти, на врху усечени, ружичастољубичасте боје, ређе беле, са тамним нервима.

Време цветања: понекад и до октобра.

Биљка насељава ливаде, од сувљих до влажнијих, а може се наћи по ивицама шума, шибљацима, понекад и као коровска биљка поред путева итд. Расте од низија до високих планина. Честа је по брдско-планинским ливадама.

Распрострањена је у Европи, Малој Азији и Северној Америци. Код нас је релативно честа по ливадама од низија до планинског појаса.

Ова врста својом лепотом краси многе ливадске заједнице. Као и остале врсте слеза, има лепе цветове, али код ове биљке су веома интересантни листови, који су дељени, нарочито у горњем делу стабла. Ова биљка се може успешно гајити по окућницама и баштама, као и на јавним зеленим површинама. Веома леп ефекат би се могао постићи комбиновањем ове биљке са другим врстама слеза.

Напомена: неке врсте овог рода, као што је Malva sylvestris, користе се у народној и званичној медицини. Главна лековита супстанца код слеза јесте слуз која се налази у свим ћелијама. Поред тога, садрже и танине и етерска уља. Чај се користи за ублажавање кашља. Може се користити и за испирање грла. Све ове карактеристике односе се и на врсту M. moschata, иако она није толико у употреби. Другим речима, ово је лековита и јестива биљка.

                                                                          * * *

(/slika2)Зечји репић, баршунка (Lagurus ovatus L. из фам: Poaceae) јесте једногодишња или двогодишња зељаста биљка, висине 20–60 центиметара. Стабло је усправно, или је у доњем делу савијено, длакаво, једноставно или гранато из доњих чворова. Листови су наизменично постављени, линеарно ланцетасти. Широки су до 10 мм. Цветови су груписани у густе многоцветне класиће. Ова биљка обично насељава слана станишта, близу мора. Ређа је на сувим стаништима у унутрашњости. Распрострањена је и у средоземној области, на Балканском полуострву, на Канарским острвима, као и у Црној Гори. Ова биљка је позната као декоративна и хортикултурна врста. Често се гаји на отвореним просторима, а некад и у саксијама. Њена декоративност се огледа у веома лепим, крупним и меканим цвастима (име – зечји репић). Погодна је и за камењаре. Украсна је и у сувом стању, па се може користити за прављење сувих аранжмана.