Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спречили увоз 27 тона египатског кромпира

Спречили увоз 27 тона египатског кромпира
(Фото EPA-EFE/Khaled Elfiqi)

Пошиљка од 27 тона меркантилног кромпира пореклом из Египта недавно није пуштена у Босну и Херцеговину због неиспуњавања услова за увоз. Федерална фитосанитарна инспекција у поступку обавезне контроле биља узела је узорке на испитивања и утврђивања присуства карантинских штетних организама.

Како се наводи, лабораторијском анализом утврђена је зараженост кромпира одређеним штетним организмом, што је у супротности с одредбама Закона о заштити здравља биља, због чега пошиљка не може бити стављена у промет и употребу. Увоз у количини од 27.000 килограма је забрањен, а садржај ће бити уништен под надзором надлежног фитосанитарног инспектора, пише „Агроклуб”.

Портал је раније објавио да почетком јануара на европско тржиште стиже рани египатски кромпир који је генерално ове сезоне доброг квалитета без болести и штеточина.

„У овој земљи очекују велику потражњу из иностранства. Такође, предвиђа се и раст цена”, наводи „Фреш плаза”.

Mенаџер извоза у компанији „Ал Гамала”, Мухамед Хасан, изјавио је како сматра да ће се поновити сценарио од прошле године, када је потражња надмашила понуду, али и растуће цене. Проблеми који су се јавили у току производње су нагли раст цена ђубрива и других пољопривредних инпута.

Истакао је да како је многе произвођаче раст трошкова производње одвратио од сетве и поред добрих прошлогодишњих цена. То је главни разлог смањења површина под овом културом.

Произвођачи очекују велику потражњу европског тржишта, што поткрепљују подацима да су инострани купци потписали уговоре за хиљаде тона.

„Велике количине тражене су у Шпанији и Холандији, упркос њиховој снажној домаћој производњи. Између осталих, тражене су и у Хрватској и Словенији. На другом месту су тржишта Саудијске Арабије и Кувајта, а следе афричка тржишта”, рекао је он и додао да се очекује да ће цене бити увећане за најмање 30 одсто, што диктирају трошкови производње и глобална неравнотежа између понуде и потражње.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan
Srbija ima Vojvodinu koja može da hrani ceku Evropu,a mi uvozimo krompir iz Egipta,pasulj iz Azerbejdzana,luk iz Kine…. Zašto?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.