Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Брка нема фејс-бук

Брка нема фејс-бук

Пре неки дан сам уплаћивао паркинг СМС-ом. Пришао ми је симпатични брка средњих година. Збуњено ме је замолио за помоћ. Скроман он, скроман апарат мобилног телефона, а најскромнији његов аутомобил. Национална класа из осамдесетих, брижљиво очувана и надасве уредна, као што је уосталом и газда, одевен у „ретро” одело које је, очигледно, самовало у орману (имам и ја једно паркирано још од венчања). Проблем је настао кад ми је пружио телефон. Екран је био замагљен и искрзан, а тастери оглодани од употребе. Да ствар буде још гора, ја по обичају нисам имао код себе наочаре за читање, што стварно не приличи човеку мојих година. Није ни он. Али како већ поседујем вештину слепог куцања на мобилном, некако сам се снашао и задатак је био извршен. Мој нови познаник ме пажљиво слушао док сам покушавао да му објасним како ће за сат времена морати да продужи паркинг или да се врати по кола... Било ми је јасно да њему ништа није јасно, али из његових доброћудних очију видела се захвалност за мој труд.

Растали смо се, сваки својим послом, а у глави ми је одзвањала бркина реченица да се нада да ће све обавити на време...Ишао је важним послом за који је знао да му не треба више од сат, помислих.Он припада оној врсти грађанства кога не занимају најновији модели мобилних, нити сваког дана проверава и-мејл, нема фејс-бук (face-book), нити чита вести на Интернету... Он се не брине да ли му је телефонска веза дигитална, да ли има довољно гигабајта... Он време мери још увек својом, људском, бркином брзином.

За сваки случај, након сат времена, вратио сам се до његовог аутомобила да проверим да ли је још увек тамо и да му евентуално продужим паркинг са мог телефона, али он је већ седео у ауту и зурио у мобилни, покушавајући да одгонетне да ли је прекорачио дозвољено време...Објаснио сам му да је све у реду, одахнуо је, поздравили смо се као стари пријатељи, а он је, искључивши мобилни, стартовао мотор и са великим задовољним осмехом одјездио низ улицу.

Пожелео сам да се и ја одвезем са њим у нека не тако давна времена, да купим новине на трафици, проверим поштанско сандуче, и погледам шта се даје у биоскопима.

Коментари120
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.