Таг: штимац-славко

Стојим у чистом, пространом ходнику локалне болнице, читам пажљиво плакате о третманима разних болести, покушавајући да не мислим на сусрет са болесном мајком коју болничарка тренутно пресвлачи, али зебња постаје све већа, заглушује љубазни глас који ми говори: „Уђите, завршила сам…”. Улазим у собу, прилазим кревету, али не ја, него неко други, ко има снаге да савлада...

У близини наше зграде налази се двориште у којем је смештено десетак гаража. Гараже су различите ширине, висине и дубине, наслоњене на неколико кућица, узајамно повезаних, како родбинским везама укућана, тако и ходницима које су неимари вешто саградили да максимално уштеде на животном простору и топлотној енергији. Некако сам и ја успео ту да нађем место под сунцем за ауто, испод којег се често...

Осамдесете године прошлог века остаће ми запамћене по много чему, али један период ми се стално враћа у јасним сликама. Ликови су толико живи у мом памћењу да понекад имам утисак да је то било јуче. Магла са јесењом кишом која неумољиво и непрекидно сипи сакривала је од мојих очију низ сивих зграда, спаваона, и других објеката, чију ћу сврху откривати у току следеће године дана, колико би...

Био је мај…пролеће на Менхетну. Као у сваком граду у ово доба године, тако се и овде могла приметити раздраганост на лицима грађана који су тек збацили своје зимске капуте. Сад лако и брзо могу стићи до свог радног места и, најважније, још брже се вратити својим домовима. Касно послеподне, завршетак радног дана у гротлу Њујорка. Реке људи ћутке се сливају улицама овог великог града који...

Упркос противљењу своје браће, мајке и многобројних рођака, кренуо је Јова да обнавља урушену дедину кућу после тридесет година, камен по камен, циглу по циглу… Ово је прича о нашем пријатељу Јовану, рођеном Американцу, човеку уметничке душе, са даром за сликање, писање, нарочито за свирање рокенрола на гитари, који је одлучио да се из Њујорка пресели са породицом на имање свога покојног...

Пре неки дан сам уплаћивао паркинг СМС-ом. Пришао ми је симпатични брка средњих година. Збуњено ме је замолио за помоћ. Скроман он, скроман апарат мобилног телефона, а најскромнији његов аутомобил. Национална класа из осамдесетих, брижљиво очувана и надасве уредна, као што је уосталом и газда, одевен у „ретро” одело које је, очигледно, самовало у орману (имам и ја једно паркирано...