Tag: štimac-slavko

Stojim u čistom, prostranom hodniku lokalne bolnice, čitam pažljivo plakate o tretmanima raznih bolesti, pokušavajući da ne mislim na susret sa bolesnom majkom koju bolničarka trenutno presvlači, ali zebnja postaje sve veća, zaglušuje ljubazni glas koji mi govori: „Uđite, završila sam…”. Ulazim u sobu, prilazim krevetu, ali ne ja, nego neko drugi, ko ima snage da savlada...

U blizini naše zgrade nalazi se dvorište u kojem je smešteno desetak garaža. Garaže su različite širine, visine i dubine, naslonjene na nekoliko kućica, uzajamno povezanih, kako rodbinskim vezama ukućana, tako i hodnicima koje su neimari vešto sagradili da maksimalno uštede na životnom prostoru i toplotnoj energiji. Nekako sam i ja uspeo tu da nađem mesto pod suncem za auto, ispod kojeg se često...

Osamdesete godine prošlog veka ostaće mi zapamćene po mnogo čemu, ali jedan period mi se stalno vraća u jasnim slikama. Likovi su toliko živi u mom pamćenju da ponekad imam utisak da je to bilo juče. Magla sa jesenjom kišom koja neumoljivo i neprekidno sipi sakrivala je od mojih očiju niz sivih zgrada, spavaona, i drugih objekata, čiju ću svrhu otkrivati u toku sledeće godine dana, koliko bi...

Bio je maj…proleće na Menhetnu. Kao u svakom gradu u ovo doba godine, tako se i ovde mogla primetiti razdraganost na licima građana koji su tek zbacili svoje zimske kapute. Sad lako i brzo mogu stići do svog radnog mesta i, najvažnije, još brže se vratiti svojim domovima. Kasno poslepodne, završetak radnog dana u grotlu Njujorka. Reke ljudi ćutke se slivaju ulicama ovog velikog grada koji...

Uprkos protivljenju svoje braće, majke i mnogobrojnih rođaka, krenuo je Jova da obnavlja urušenu dedinu kuću posle trideset godina, kamen po kamen, ciglu po ciglu… Ovo je priča o našem prijatelju Jovanu, rođenom Amerikancu, čoveku umetničke duše, sa darom za slikanje, pisanje, naročito za sviranje rokenrola na gitari, koji je odlučio da se iz Njujorka preseli sa porodicom na imanje svoga pokojnog...

Pre neki dan sam uplaćivao parking SMS-om. Prišao mi je simpatični brka srednjih godina. Zbunjeno me je zamolio za pomoć. Skroman on, skroman aparat mobilnog telefona, a najskromniji njegov automobil. Nacionalna klasa iz osamdesetih, brižljivo očuvana i nadasve uredna, kao što je uostalom i gazda, odeven u „retro” odelo koje je, očigledno, samovalo u ormanu (imam i ja jedno parkirano...