По декларацији чоколада – по укусу шећерна табла

Преваре у вези са храном су проблем откада је производња постала профитабилна. Готово да нема производа у прехрамбеној индустрији који у неком тренутку није фалсификован, од млека и млечних производа, чоколаде и кондитора, меса и месних прерађевина, биљног уља, воћних сокова, меда и алкохолних пића. Углавном је реч о неисправним декларацијама, односно преварама у којима је производу додат неки састојак, а да то није наведено. Дешава се и то да на етикетама нема довољно информација о коришћењу конзерванса и адитива. Како у свету, тако и код нас, преваре у вези са храном нису у потпуности законски регулисане и санкционисане, што је показао и извештај Државне ревизорске институције (ДРИ) о сврсисходности пословања „Безбедност хране у Србији”.

ДРИ је због тога Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде дала препоруке да се у оквиру законске регулативе уведе термин „преваре у вези са храном”. Како се чуло на представљању тог извештаја, на нашем тржишту су најчешће обмане у случају чоколаде која се представља као чоколада, а најчешће је то шећерна табла. Сокови који не садрже одређени ниво воћа, као што је наведено у декларацији производа, кафа која садржи сурогате, као и мед коме се додаје глукозно-фруктозни сируп. Предложено је формирање радне групе за храну у циљу усклађивања инспекцијског надзора у области хране, као и због информисања јавности о постојању ризика по здравље. И другим службама у овом ланцу предложене су мере које би довеле до боље контроле и спречавања превара са храном.

Зоран Николић из Националне организације за заштиту потрошача (НОПС) каже да је добро то што се предлаже увођење термина „преваре у вези са храном”, али да има доста тога што би се у међувремену такође могло покренути.

– Ми хронично као тржиште патимо за недостатком контроле квалитета производа. Ко нам гарантује да је у млеку млечне масти онолико колико је наведено у декларацији или какаоа у чоколади? Требало би, дакле, радити више контрола квалитета, у смислу исправности постојећих декларација, а онда и производа на тржишту – каже Николић. Он додаје да би било занимљиво знати, на пример, да ли је ДРИ имала податке о томе да је неко од произвођача прекршио правилнике о декларисању или било које друге прописе.

– Чешће контроле су важне и могу да допринесу и подизању свести произвођача и свих учесника на тржишту – додаје он и подсећа да код нас овакви случајеви обично остану без конкретнијих акција. Наводи и пример меда о коме је недавно било речи због великог процента фалсификованих узорака, али да се то завршило само у медијима и да касније није било речи о некој конкретној реакцији државе.

Према подацима иницијативе за глобалну безбедност хране, постоји више начина који се користе у овим преварама. На првом месту је потпуна или делимична замена квалитетнијег (скупљег) састојка оним јефтинијим, што се најчешће детектује у случају меса и рибе. На другом месту је неодговарајуће декларисање производног процеса, земље порекла или количине основних састојака, а онда и прикривање, које је примећено углавном када је реч о састојцима лошег квалитета. Велики је број и случајева када је откривено, на пример, да се производима додају неодобрени или непријављени састојци због побољшања њиховог квалитета, што је, на пример, био случај са додавањем меламина за повећање вредности протеина у млеку. Тек онда следи фалсификовање, које подразумева копирање бренда, паковања, рецепата и начина прераде.