Po deklaraciji čokolada – po ukusu šećerna tabla

Prevare u vezi sa hranom su problem otkada je proizvodnja postala profitabilna. Gotovo da nema proizvoda u prehrambenoj industriji koji u nekom trenutku nije falsifikovan, od mleka i mlečnih proizvoda, čokolade i konditora, mesa i mesnih prerađevina, biljnog ulja, voćnih sokova, meda i alkoholnih pića. Uglavnom je reč o neispravnim deklaracijama, odnosno prevarama u kojima je proizvodu dodat neki sastojak, a da to nije navedeno. Dešava se i to da na etiketama nema dovoljno informacija o korišćenju konzervansa i aditiva. Kako u svetu, tako i kod nas, prevare u vezi sa hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, što je pokazao i izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o svrsishodnosti poslovanja „Bezbednost hrane u Srbiji”.

DRI je zbog toga Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dala preporuke da se u okviru zakonske regulative uvede termin „prevare u vezi sa hranom”. Kako se čulo na predstavljanju tog izveštaja, na našem tržištu su najčešće obmane u slučaju čokolade koja se predstavlja kao čokolada, a najčešće je to šećerna tabla. Sokovi koji ne sadrže određeni nivo voća, kao što je navedeno u deklaraciji proizvoda, kafa koja sadrži surogate, kao i med kome se dodaje glukozno-fruktozni sirup. Predloženo je formiranje radne grupe za hranu u cilju usklađivanja inspekcijskog nadzora u oblasti hrane, kao i zbog informisanja javnosti o postojanju rizika po zdravlje. I drugim službama u ovom lancu predložene su mere koje bi dovele do bolje kontrole i sprečavanja prevara sa hranom.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) kaže da je dobro to što se predlaže uvođenje termina „prevare u vezi sa hranom”, ali da ima dosta toga što bi se u međuvremenu takođe moglo pokrenuti.

– Mi hronično kao tržište patimo za nedostatkom kontrole kvaliteta proizvoda. Ko nam garantuje da je u mleku mlečne masti onoliko koliko je navedeno u deklaraciji ili kakaoa u čokoladi? Trebalo bi, dakle, raditi više kontrola kvaliteta, u smislu ispravnosti postojećih deklaracija, a onda i proizvoda na tržištu – kaže Nikolić. On dodaje da bi bilo zanimljivo znati, na primer, da li je DRI imala podatke o tome da je neko od proizvođača prekršio pravilnike o deklarisanju ili bilo koje druge propise.

– Češće kontrole su važne i mogu da doprinesu i podizanju svesti proizvođača i svih učesnika na tržištu – dodaje on i podseća da kod nas ovakvi slučajevi obično ostanu bez konkretnijih akcija. Navodi i primer meda o kome je nedavno bilo reči zbog velikog procenta falsifikovanih uzoraka, ali da se to završilo samo u medijima i da kasnije nije bilo reči o nekoj konkretnoj reakciji države.

Prema podacima inicijative za globalnu bezbednost hrane, postoji više načina koji se koriste u ovim prevarama. Na prvom mestu je potpuna ili delimična zamena kvalitetnijeg (skupljeg) sastojka onim jeftinijim, što se najčešće detektuje u slučaju mesa i ribe. Na drugom mestu je neodgovarajuće deklarisanje proizvodnog procesa, zemlje porekla ili količine osnovnih sastojaka, a onda i prikrivanje, koje je primećeno uglavnom kada je reč o sastojcima lošeg kvaliteta. Veliki je broj i slučajeva kada je otkriveno, na primer, da se proizvodima dodaju neodobreni ili neprijavljeni sastojci zbog poboljšanja njihovog kvaliteta, što je, na primer, bio slučaj sa dodavanjem melamina za povećanje vrednosti proteina u mleku. Tek onda sledi falsifikovanje, koje podrazumeva kopiranje brenda, pakovanja, recepata i načina prerade.