Инспекција рада лане обавила 34.122 надзора

Од 1.133 решења за отклањање утврђених неправилности, безмало 11 одсто односило се на кршења у вези са исплатом зарада У току прошле године инспекција рада обавила је 34.122 надзора, од којих 6.294 по поднетим захтевима странака зарад остваривања права из области радних односа. Најчешћи разлози за обраћање инспекторима односили су се на поступање послодаваца супротно одредбама Закона о раду, општим актима и уговорима о раду, затим у случајевима неисплаћивања припадајућих зарада, накнада и увећања зарада и других примања на која је запослени имао право сходно законским одредбама, чак ни у року од 30 дана након престанка радног односа, потом неиздавање обрачуна зарада, наводе у Министарству за рад и запошљавање.

Ипак, у инспекцији подсећају да не воде посебну евиденцију о надзорима у случајевима неисплаћивања минималне зараде, већ само евидентирају мере у вези с неправилностима које се односе на исплату зарада, укључујући и минималне.

– У области радних односа инспекција је лане донела 1.133 решења за отклањање утврђених неправилности. Од укупног броја донетих решења у тој области, 122 решења, тј. 10,8 одсто односило се на отклањање неправилности у вези с исплатом зарада, укључујући и минималне – објашњавају у ресорном министарству.

Сходно Закону о раду, запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду. Она се одређује на основу минималне цене рада утврђене у складу са законом, времена проведеног на раду и пореза и доприноса који се плаћају из зараде. Општим актом, односно уговором о раду утврђују се разлози за доношење одлуке о увођењу минималне зараде. По истеку рока од шест месеци од доношења те одлуке послодавац је дужан да обавести репрезентативни синдикат о разлозима за наставак исплате минималне зараде, напомињу у Министарству за рад.

– Послодавац је дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата. Запослени који прима минималну зараду има право на увећану зараду за рад на дан празника који је нерадни, за рад ноћу, прековремени рад, по основу минулог рада, као и у другим случајевима утврђеним општим актом и уговором о раду и има право на накнаду трошкова и друга примања која се сматрају зарадом у складу са Законом о раду. Основица за обрачун увећане зараде је минимална зарада запосленог – набрајају у ресорном министарству.

Казне за послодавце до два милиона динара

Члан 273 Закона о раду предвиђа новчану казну за послодавца са својством правног лица од 800.000 до 2.000.000 динара ако није исплатио зараду, односно минималну зараду запосленом. За исти прекршај предвиђена је новчана казна од 50.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу, односно заступника правног лица, а за предузетника је предвиђена новчана казна од 300.000 до 500.000 динара.