За кријумчаре су мигранти само роба

Удес на путу Прешево–Бујановац код села Алиђерце, када су три мигранта погинула, а 12 их је повређено, показује сву патњу избеглица, њихов положај и трагедију, каже за „Политику” Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

„Ова саобраћајна несрећа показује и да процес кријумчарења миграната и даље траје и да је незаустављив”, додаје он.

Прошлог понедељка, око поноћи, преврнуо се „бе-ем-ве” претоварен мигрантима. Полиција је утврдила да је удес изазвао држављанин Србије Р. Р. (43), који је у аутомобилу превозио чак 14 особа, међу којима су били и жене и деца.

Р. Р. је ухапшен и суочава се са оптужбама за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја и недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи. Осумњичени је возио брзо и због неприлагођене брзине слетео је са пута и преврнуо се. Како сазнајемо, он чак није имао ни возачку дозволу, а и аутомобил није био његов, већ је возило позајмио од пријатеља Х. М. из села Стрезовце.

Илегални мигранти који су били у овом „бе-ем-веу” дошли су из афроазијских земаља и код себе нису имали документа. Након несреће полиција није одмах могла да утврди њихов идентитет.

„Због опасности да их не открије полиција, кријумчари мигранте возе ноћу, великом брзином и споредним путевима.

На кријумчарењу се зарађује много новца, а не води се рачуна о безбедности и људским животима. Овакве саобраћајне несреће најчешће се дешавају када у тим ланцима кријумчарења учествују особе које раније и нису имале никаква кривична дела. Кријумчарске групе често ангажују локалне грађане за разне потребе –логистику, вожњу, смештај...”, објашњава Радош Ђуровић.

Наш саговорник каже да кријумчарске банде имају разрађене шеме врбовања и грађанима обећавају велике своте новца ако за њих само превезу „нешто”.

„А онда их усред ноћи ставе пред свршен чин. То ’нешто’ буду мигранти, а ови који су прихватили посао, у паници и страху, а под притиском, раде шта су обећали и праве грешке. Кријумчари мигранте третирају као робу”, истиче Ђуровић.

Овај „прљави посао” је као епидемија, а ми као систем не можемо да се изборимо с тим, истиче директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила и додаје да у последње време јача кријумчарење људи на граници Србије са Северном Македонијом.

Добра лова мотивише људе без кривичних досијеа да се за кратко време лако укључе у кријумчарске групе.

„Ми смо нека врста Медитерана на Балкану. На Медитерану мигранти страдају у мору јер их у великим групама превозе неким несигурним и распалим бродовима, а овде гину у саобраћајним несрећама. Наша јавност мало зна и да је било много случајева утапања миграната у Дунаву, Тиси, Сави. Неки несрећници су у нашој земљи скончали и од смрзавања”, каже Ђуровић.

Шта се дешава са оним мигрантима који преживе саобраћајне несреће и повређени и болесни остану у Србији?

„Такви случајеви су посебна трагедија. Проблеми настају у вези са тим ко ће да сноси трошкове њиховог боравка, лечења и живота у нашој земљи. Многи од њих нису ни тражили азил. Све зависи од случаја до случаја, али и институције, болнице и рехабилитационог центра – колико ће се потрудити да им помогну. Многи мигранти су у процесу лечења умрли у Србији, а неки су остали инвалиди”, каже Радош Ђуровић.

Поједини медији објавили су прошле недеље снимке на којима се виде мигранти без одеће како ходају на хладноћи по мраку у пограничној области између Србије и Северне Македоније. Уз ове снимке објављене су и тврдње да је српска полиција средином фебруара насилно вратила те мигранте са границе у село Лојане у Северној Македонији.

Министарство унутрашњих послова Србије одмах је демантовало ове информације.

Управа граничне полиције добила је захтев од граничних органа Северне Македоније за изјашњење у вези са догађајима у селу Лојане, где су током ноћи и преподнева тог дана затечене две групе ирегуларних миграната, који су тврдили да су их српски полицајци наводно тукли, пуштали службене псе на њих који су их изуједали, након чега су их скинули у доњи веш и приморали да се пешице врате у Северну Македонију. Српска полиција је одмах по пријему овог захтева, у Регионалном центру граничне полиције према Северној Македонији све проверила и утврдила да у то време на наведеном подручју није ни било наших полицијских патрола. Из МУП-а су рекли да Управа граничне полиције у обављању послова надзора државне границе не користи службене псе нити их уопште поседује у оквиру своје организационе јединице, а да у вези са спорним догађајима нема потврде да су се десили на територији Србије.

У вези са овим наводним догађајима, Управа граничне полиције затражила је и додатне информације од надлежних органа Северне Македоније.

Од 13. јануара прошле године надзор државне границе између Србије и Северне Македоније припадници Управе граничне полиције врше уз помоћ полицијских службеника Аустрије и Мађарске, а у оквиру меморандума о трилатералној сарадњи.

У МУП-у су истакли да припадници аустријске и мађарске полиције до сада нису пријавили ниједан инцидент нити злоупотребе од стране српске граничне полиције на пословима надзора државне границе.

„Србија од почетка мигрантске кризе ради на сузбијању ирегуларних миграција, уз апсолутно поштовање људских права”, речено је у МУП-у Србије.