Желимо да Експо 2027. буде потпуно дигиталан

Све што смо до сада урадили на развоју вештачке интелигенције даје нам за право да се надамо да ће Србија 5. марта бити изабрана да од јесени, па наредне три године, председава Глобалном партнерству за вештачку интелигенцију (АИ). Тренутно 29 земаља света је део тог партнерства и велика је част да је Србија међу њима, каже Михаило Јовановић, министар информисања и телекомуникација, у разговору за „Политику”.

– Надам се да ћемо на јесен имати велику конференцију која ће окупити неколико хиљада стручњака из целог света и да ћемо бити епицентар кад је у питању АИ. Још 2019. смо донели Стратегију развоја вештачке интелигенције, па смо у оквиру ње 2021. формирали наш Институт за развој АИ. Он се налази у Новом Саду, где је дошло на десетине инжењера из иностранства да би ту радило. У Дата центру у Крагујевцу смо купили и успоставили велики суперкомпјутер. То је наша Национална платформа за развој АИ и бесплатно смо је дали готово свим техничким факултетима и научно-технолошким парковима, односно стартап фирмама које раде унутар њих. Оно што је намера и део програма „Србија 2027”, који је председник Александар Вучић представио јавности, а министри у влади од првог дана кренули у реализацију, јесте да и даље ширимо капацитете суперкомпјутера и зато желимо да као влада уложимо нових 30 милиона евра у њих – истакао је министар Јовановић, који је био гост наше редакције.

Још једном је одао признање дуговечности „Политике”. Заставши пред бистом оснивача нашег листа Владислава Рибникара питао је „да ли је ово место на којем се полаже тест из историје”.

У међувремену, присуствовао је полагању камена темељца за Иновациони дистрикт у Крагујевцу, једини такав пројекат у југоисточној Европи, који ће отворити ново поглавље у информатичком развоју Србије.

Шта конкретно наша земља добија овим пројектом?

Ово је следећи логични корак после изградње великог Државног дата центра и нешто што Србија до сада није имала. У питању је велики комплекс који се пружа на преко 62.000 квадрата, намењен иновационим, информационим, дигиталним делатностима. Биће то центар окупљања младих Крагујевчана и креативних људи који се баве иновацијама. Ту ће бити и пословни простор за фирме које користе дата центар и место за Национални центар за информациону безбедност. Различите иновативне и креативне делатности које су интересантне у 21. веку ту ће бити затупљене. На тај начин ширимо екосистем иновација. Имамо четири научно-технолошка парка: у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку, а овде ће бити пети. Цела инвестиција износи 168 милиона евра, тако да је ово истовремено и позив страним инвеститорима који желе да дођу у Крагујевац да се придруже држави. Интересовање је велико, јер смо потписали три меморандума о сарадњи. Први са јапанском компанијом „Тошиба”, која жели са нама да развија најнапредније телекомуникационе технологије. Затим са холандском компанијом АЕТ, која хоће даље да усавршава системе електронске управе, као и са банком Поштанска штедионица, која ту жели да има развојни центар за нове технологије бесконтактног и безготовинског плаћања, дигиталних новчаника...

На глобалном нивоу воде се полемике о користима, али и потенцијалним опасностима од (зло)употребе вештачке интелигенције. Како ми, као мала и не баш развијена држава, можемо да искористимо њене предности и избегнемо замке?

Као мала, али визионарска земља, показујемо велику способност да пратимо трендове, а то је највећи проблем савременог доба. Државе које нису довољно брзе, које не прате трендове у развоју науке, технологије, привреде, економије, остају на рубу света и самим тим тешко могу да буду независне у доношењу одлука. Србија је на време, још 2017, на иницијативу председнице владе, рекла да је дигитализација један од приоритета. Добро је што визионарски гледамо у будућност, чак смо и лидери у много чему. Када је у питању дигитална трансформација, све што смо урадили са електронском управом сврстава нас у неколико земаља на врху лествице у Европи, према рангирању Светске банке и Уједињених нација. То се видело за време пандемије ковида, када смо направили један од најбољих система за пријављивање грађана за вакцинацију, а многе земље су патиле и ништа нису могле да ураде дигитално у том периоду.

Сектор информационо-комуникационих технологија (ИКТ) је наша највећа нето извозна грана према подацима из 2022. године, када је извоз ових услуга износио 2,7 милијарди евра. Колики је био у прошлој години?

Опет смо оборили рекорд – извоз 2023. године је скоро 3,5 милијарди, што је раст од око 27 одсто. Из године у годину ИКТ сектор прави невероватне резултате, то је наш најбољи нето извозни сектор. Много више извозимо него што увозимо, а највише у САД, Швајцарску, Енглеску. У питању је извоз софтвера који се у Србији осмишљава и прави. Будући да је 2012. тај извоз био 375 милиона евра, сада је 10 пута већи. Премијерка Ана Брнабић је на промоцији програма „Србија 2027” рекла да је план да извоз овог сектора тада буде 10 милијарди евра.

На чему се темељи тај оптимизам?

Право на овај оптимизам даје нам то што смо до сада урадили. Променили смо доста ствари у образовању. Увели смо програмирање као обавезан предмет од петог до осмог разреда основне школе, па већ имамо четврту генерацију деце која уче по том програму. То не значи да су они програмери, али значи да су научили да размишљају алгоритамски. Увели смо дигитални свет као обавезан предмет у прва четири разреда. У средњим школама смо 10 пута подигли број специјализованих ИТ одељења и све је више деце која завршавају та одељења. На свим техничким факултетима, где год смо могли, повећали смо број места за упис, а изграђени су и нови објекти ФОН-а, ФТН-а у Новом Саду, Електронског факултета у Нишу. Следеће недеље ће бити постављен камен темељац за изградњу шестог научно-технолошког парка у Крушевцу, а до пре пет година нисмо имали ниједан. Као држава смо доста урадили на дигитализацији јавне управе, на изградњи оптичке инфраструктуре, а организација Експа је посебан мотив који ће додатно да поспеши развој ИТ сектора. Желимо да светска изложба буде потпуно дигитална. Дакле, да доминира технологија, да имамо дронове, летеће таксије, аутономна возила, а то све поспешује развој ИТ сектора. И ако сваке године будемо расли по 30 одсто, то је резултат од 10 милијарди.

Још није решен случај хакерског напада на „Електропривреду Србије”. МУП и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података често апелују на грађане да се чувају интернет и СМС превара. Које мере предузимате како бисте заштитили грађане на интернету, посебно децу?

Пуно смо радили на дигитализацији, јер цео свет иде у том смеру. Са друге стране информациона безбедност постаје један од најзначајнијих сегмената државе и друштва. Током претходне године израдили смо предлог Закона о информационој безбедности, који ће, надам се, бити један од приоритета у наредној влади. Он дефинише постојање засебне Канцеларије за информациону безбедност, која треба да брине о сигурности државе и привреде. Али и да превентивно делује код великих система, тј. критичне инфраструктуре као што је ЕПС. Што се тиче безбедности деце на интернету, то нам је један од главних приоритета. Успоставили смо Национални контакт центар и он ради 24 часа дневно и доступан је преко бесплатног броја 19833 и преко сајта pametnoibezbedno.gov.rs. Центар смо повезали са свим битним институцијама у земљи, са полицијским станицама, тужилаштвом, центрима за социјални рад, домовима здравља. Наши стручњаци иду по школама и причају са наставницима и родитељима, јер је едукација веома битна.

Често говорите да је електронска писменост један од приоритета владе и да ће до краја 2025. и најудаљеније село у Србији имати брзи интернет.

Прошле године донет је нови Закон о електронским комуникацијама, у којем смо рекли да је интернет универзални сервис, да је то право сваког грађанина, и због тога је дужност државе да га омогући свима. У великим градовима, где постоји комерцијални разлог, „Телеком” и остали оператери заврше посао, али они нису имали тај интерес и у руралним срединама. Због тога, држава субвенционише изградњу једног дела инфраструктуре, а онда оператери долазе и уводе интернет. До сад смо то урадили у 161 селу. У овој првој фази желимо да покријемо укупно 700 села, која обухватају скоро 120.000 домаћинстава. То је скоро пола милиона људи који ће добити брзи интернет. Иначе, покрили смо сва, чак и најмања истурена одељења основних школа.

ОЕБС и Европска комисија су похвалили два нова медијска закона донета у октобру прошле године, али чекају да виде и каква ће бити њихова примена. Када ће нови законски оквир показати прве ефекте?

Мало ко је веровао да ће Министарство информисања и телекомуникација, поготово зато што је оно новоформирано, успети да реализује медијску стратегију, бар у делу доношења та два закона, о јавном информисању и о електронским медијима. Прве реализације видимо у области јавног информисања, где је дефинисано пројектно суфинансирање, прецизне процедуре и обавезе локалних самоуправа и државе да распишу позиве до 1. марта. Још ове године биће све „у папиру”, али од 1. јануара наредне – све ће се обављати електронски. Цео поступак суфинансирања реализоваће се преко портала и тако ћемо допринети транспарентности и ефикасности целог процеса. Сви ће имати увид у то ко је шта добио.

Недавно је у делу јавности, нарочито у новинарској професији, непријатно одјекнула вест о ослобађајућој пресуди оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије. Како вама, који нисте из новинарског света, а надлежни сте за њега, изгледа медијска сцена у Србији?

Као министар бих се суздржао, јер немам већа права од било којег другог грађанина ове земље. А као грађанин могу само да кажем да сам дубоко разочаран, јер је овом друштву потребно да се расветле све околности под којима је убијен Славко Ћурувија, али да је данас то нажалост много теже урадити него што је то било пре 25 година. Подсетићу вас да је првих помака у истрази, као и подизање оптужнице, било тек након што је Александар Вучић основао Комисију за истраживање убистава новинара. Што се тиче медијске сцене, верујем да можемо још тога да урадимо. То је заједнички посао и министарства, као и новинарских и медијских удружења, стручне јавности, невладиног сектора. Најважније је да међусобно разговарамо и не морамо увек да се у вези са свиме сложимо, али је битно да имамо дијалог и да на томе заједно радимо, јер желим да верујем да смо сви окупљени око истог циља – што боље медијске сцене у Србији.

Портпарол ЕУ Петер Стано је упутио критике да се у Србији дозвољава деловање руских пропагандних медија. То није први пут откад је почео рат у Украјини. Да ли је до сада било неких последица?

Апсолутно се не слажем са изјавом коју је рекао Петер Стано, јер таквим тврдњама нема утемељења у чињеницама. Тешко је поверовати да неки од српских медија може да буде алат за деловање руских медија. То је једна паушална, непрецизна и нетачна оцена.

Потребна нам је 5Г мрежа

Створен је законски основ за расписивање тендера за увођење 5Г мреже...

Остаје да се донесе правилник који ће дефинисати како се тачно расписује аукција за увођење 5Г мреже. Ми смо припремили нацрт правилника и очекујемо да ће у наредној влади он бити усвојен, а аукција би могла бити одржана до краја године. Нама је потребна 5Г мрежа, а додатни мотив нам је Експо, да до тада покријемо највећи део територије Србије. Та мрежа има две фантастичке карактеристике – да умрежава велики број тачака и да је кашњење у њој скоро једнако нули. Захваљујући томе можете да управљате великим индустријским постројењима и да у њима користите роботске руке.

Раније су постојали велики отпори у јавности, мислило се да је опасна и по здравље и на друге начине.

Сад се враћамо на антиваксере, да ли је земља равна плоча, на ХААРП... Довољно је рећи да је остало само шест земаља у Европи које нису увеле 5Г мрежу. Имамо много светских и домаћих анализа које показују да са њом нема никаквих проблема. Антрфиле

Систем „Пронађи ме” одлично функционише

Систем „Пронађи ме” није се оглашавао од увођења. Да ли уопште функционише?

Волели бисмо да се никад не огласи. Систем је одличан, на њему су радили најбољи стручњаци из МУП-а и нашег министарства. Повезали смо оперативни центар МУП-а са свим телеком оператерима, ТВ и радио станицама и свим дисплејима који се налазе на ауто-путевима. Оног тренутка када МУП процени да се неко дете изгубило, покреће се сигнал и он преко нас долази до свих оператера. То је ефикасан систем који има за сврху да пробуди целу земљу у налажењу несталог детета. До сад се није активирао, али је спреман оног тренутка ако се нешто деси. Оно што је битно да кажемо јесте да је ту кључна улога полиције, која би требало да процени да ли је дете стварно киднаповано. Често полицијске станице реше тај проблем на локалу и нема потребе да се дижу аларми и узбуњује цела држава.