Заобилазница око станара

Ниш – Скоро пола века у Нишу се говори о проблему који ремети нормалан живот и кочи развој највећег града у јужној и југоисточној Србији. Реч је о измештању из градског језгра међународне пруге Ниш–Димитровград и упоредо с тим изградњи железничке заобилазнице. Пролазећи од нишке главне железничке станице кроз густо насељене квартове и насеља, пресецајући рампама један део најпрометнијих друмских саобраћајница, возови константно коче проток друмског саобраћаја. Истовремено, успорен је и теретни железнички саобраћај између запада Европе и Блиског истока, јер возови сатима чекају на пролаз према српско-бугарској граници.

Решење овог вишедеценијског проблема најављивано је у многим приликама, о томе је 2022. и 2023. често говорио и тадашњи ресорни министар Томислав Момировић. Почетак изградње железничке заобилазнице лане у новембру најавила је и премијерка Ана Брнабић, додавши да тај посао мора да буде завршен до 2027. године.

Пре неколико дана, председница владе је у Нишу рекла да је о изградњи железничке обилазнице разговарала са министром грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Гораном Весићем, који је у више наврата истицао да је заобилазница највећи проблем српских железница и да је договорено да радови почну до краја ове године.

Уочи старта деценијама ишчекиваног подухвата оправдано је поставити питање да ли је спремно што је потребно за његову реализацију. Да ли су, на пример, разрешени имовинскоправни односи са власницима земљишта преко кога ће пролазити будућа траса пруге? Да ли је изабрана најбоља варијанта за 22 километра железничке пруге око Ниша, која ће на североисточној страни града и од уласка у Сићевачку клисуру ићи даље старом пругом, али и оном која се увелико модернизује, на правцу ка Бугарској.

Дилема је и шта ће бити са станарима зграде у нишком Булевару 12. фебруар, која је власништво холдинга Машинске индустрије у стечају. Њихова зграда је на траси обилазнице и сви досадашњи покушаји да се реши њихова стамбена будућност остали су без резултата. Од 16 станова пет је празно, за шест је исплаћен новац током експропријације, а преостали се користе на основу уговора о трајном закупу. Власници, или у ранијем периоду њихови родитељи, који су радили у МИН, у становима су дуже од 30 година, неки и скоро пола века. Они траже да им се под истим условима понуде станови на другој локацији, или да се обнови поступак експропријације и да им се исплате станови који ће им бити одузети.

Како се тврди, у преговоре станара са градом, који није пристајао ни на једну од ових варијанти, и холдингом МИН у стечају, укључила се и Европска банка за обнову и развој, која ће финансирати изградњу обилазнице. Последњи разговори на ту тему нису позитивно решени јер су се појавили повериоци МИН у стечају, који тврде да станари немају никаква права.

Угрожени станари документују да је 2019. тадашње руководство града Ниша с предузећем „Инфраструктура железница Србије” потписало Акциони план расељавања за потребе изградње обилазнице, који је предвиђао могућност откупа станова. То се сада не поштује, иако су овај акциони план усвојили и одборници тадашње Скупштине града Ниша. На решење овог наизглед невеликог проблема чека пројекат вредан десетине милиона евра.