Будућност пројекта Јадар

Пројекат „Јадар” једна је од тема у жижи српске јавности. Довољно је било да председник Вучић у неколико наврата позитивно прокоментарише могућност рударења литијума и бората у Србији, да се реактивирају негативне опсесије укорењене у делу опозиционе јавности: прва, негативна опсесија Александром Вучићем и друга, негативна опсесија „Рио Тинтом”. С оне стране политиканства, тешких речи, полуистина, наслућивања, неутемељених пројекција и пропагандних подметања, пројекат „Јадар” требало би, пре свега, разумети као предуслов укључивања Србије на велика врата у зелену енергетску транзицију, која је један од доминантних развојних трендова у савременом свету.

Србија је по количини литијума који поседује на високом трећем месту у Европи. Такође, општепознат податак је да ЕУ међу стратешким плановима има и конституисање потпуне независности у погледу снабдевања овом изузетно важном сировином, од других делова света.

Сценарио зависности од литијума од ваневропских извора снабдевања, не само литијумом већ и другим критичним сировинама и материјалима, за ЕУ је средњорочно и дугорочно неприхватљиво. У том смислу, Србија може бити важан партнер ЕУ у области рударења литијума, што свакако доноси обостране и различите користи.

У сусрет коначној одлуци о будућности пројекта „Јадар”, важан је осврт на предвидиве (позитивне и негативне) последице евентуалне реализације овог пројекта. Отварање рудника литијума има мултипликоване позитивне последице уколико држава Србија и компанија „Рио Тинто” постигну договор да се реализује концепт социјално одговорног рударства.

С друге стране, одустајање од пројекта, води ка потенцијалном умножавању негативних последица по државу Србију које нису за потцењивање. Штавише, оне на дужи период прете да затворе прозор могућности за напредак, не само у сфери рударства него и у другим индустријама важним за зелену транзицију.

Реализација пројекта „Јадар”, Србију може учинити регионалним лидером у области е-мобилности. Литијум, уз бакар, никл, кобалт, манган, злато, покретач је зелене транзиције.

Србија има потенцијал да постане стратешки снабдевач литијума и снабдевач борном киселином. Активирањем овог пројекта, Србија би била други највећи снабдевач Европе борном киселином после Турске у Европи, чиме би се учврстили односи са ЕУ главним економским партнером наше земље. Уосталом, још у септембру 2023. године, Србија је потписала писмо о намерама, које је водило споразуму са ЕУ у области критичних сировина и материјала, у које се убраја и литијум. Недуго након тога, у оквиру плана раста за западни Балкан, ЕУ је у тачки шест плана за раст западног Балкана, предвидела и сарадњу у области рударења критичних сировина и минерала, а Србији и другим земљама региона, обећала је чланство у европским асоцијацијама за производњу литијумско-јонских батерија које су основа за различите индустријске гране.

Постоје несумњиве локалне и националне користи пројекта „Јадар” на које такође ваља скренути пажњу, отварање рудника подразумева најмање 2,5 милијарди евра капиталних трошкова, затим укључује 300 милиона евра годишње, које би биле уложене у набавке, док би се за порезе и рудну ренту утрошило око 184,5 милиона евра, све према процени лондонске консултантске куће „Ерго”. Уз наведено, „Рио Тинто” би отворио приближно 1.300 сталних радних места, са пројектованом минималном платом од 1.000 евра месечно, а после изградње рудника преко 3.000 послова који се директно или индиректно везују за рад рудника. Пројектовани допринос буџету општине Лознице је око 25 милиона евра годишње или четири школе на годишњем нивоу или болница на сваких осам година. Ове пројекције су прављене на нивоу берзанске цене литијума од 15.600 долара, што је тренутни ниво цена за који не постоје очекивања скоковитог пада нити раста, што је био случај од пре неколико година.

Уз наведено, пројекат „Јадар” би отворио перспективу за развој производње фабрика литијумско-јонских батерија. Мање позната чињеница је да у Суботици већ послује фабрика „Елевен ес”, док се уз помоћ Владе Србије, очекује да ће у Ћуприји бити изграђена гига фабрика литијумско-јонских словачке компаније „Инобат”. Додајмо наведеном да европски аутомобилски гигант „Стелантис” планира производњу електричних аутомобила у Србији, па постаје јасно да експлоатација литијума подразумева потпуно нови привредни циклус који отвара простор за иновативне и тржишно исплативе технологије.

Ако се посматра шира слика у погледу ископавања литијума у Србији, неутемељено је и површно уверење дела јавности да би отварањем рудника компаније „Рио Тинто” Србија била у нео-колонијалном положају, као што тврде противници рударења у Србији.

Ископавање, прерада и производња базирана на литијуму, потенцијално би се одвијала у нашој земљи, што подразумева широко укључивање наше земље у овај подухват.

Одлазак „Рио Тинта” повлачи низ штетних последица, почев од готово извесног укључивања међународне арбитраже, на којој би компанија „Рио Тинто” тражила компензацију за инвестирани новац у геолошка истраживања и остале етапе пројекта. Плаћањем одштете инвеститору, последично, биле би угрожене јавне финансије наше земље.

Такође, међу изразито штетним последицама је и репутациона штета Србије, као локације за инвестиције.

Најзад, трајна суспензија пројекта „Јадар” довела би до искључивања Србије из сфере зелене транзиције, будући да сваки инвеститор, па тако и „Рио Тинто”, тежи да задржи свој технолошки патент за ископавање литијума. У случају технологије ископавања и прераде литијума и бората, због природе минерала јадарита, развијена је засебна технолошка процедура екстракције литијума, јер је минерал јадарит реткост у „свету природе”.

Поред економских и технолошких користи, пројекат „Јадар” није лишен изазова.

Постоје сложена и тешка питања на која прецизне и конкретне одговоре јавности треба да пружи компанија „Рио Тинто”.

Прво, да ли су решени да у наредне четири године, по добијању одговарајућих дозвола и склапања аранжмана око експлатационих права са Владом Србије, отворе рудник? Друго, још важније и за јавност интригантније, да ли је „Рио Тинто” спреман да рудник отвори у складу са највишим европским стандардима какви су примењени на пример у скандинавским земљама?

У случају добијања релевантних и кредибилних одговора и обећања, отварање рудника литијума и бората у лозничком крају могло би бити развојна шанса Србије у сектору зелене транзиције који је енергетска, научнотехнолошка и друштвено економска перспектива, не само наше земље него и света.

Уосталом, ако је све то око експлоатације једног од кључних природних ресурса литијума штетно и економски неисплативо, зашто се у Европи тренутно ради на пројектима отварања чак 14 рудника за његову експлоатацију? Иначе, по анализи угледне компаније „Стандард енд пурс”, сви ови рудници биће отворени у следеће четири године.

Остаје и једна генерална упитаност: ако је цела прича око литијума неважна, штетна и опасна, зашто богата Саудијска Арабија, уз САД и Русију, највећи произвођач нафте у свету, намерава да купи налазишта литијума и инвестира огроман новац у индустрију јонско-литијумских батерија? Зашто је економска сила, попут Канаде, истрајним рударењем и прерадом литијума, престигла у овом месецу Кину, као светског лидера у секторима експлоатације и прераде литијума? Европа се спрема да отвори педесет гига фабрика за производњу литијумско-јонских батерија.

Зашто је суседна Мађарска, иако нема откривених налазишта литијума на својој територији, склопила уговор са моћним „Бе-Ем-Веом” око отварања фабрике електричних возила ове реномиране компаније у Дебрецину. И најзад, највећи произвођач електричних аутомобила у свету, уз америчку „Теслу”, кинеска компанија, која ће иначе отворити фабрику електричних аутомобила непосредно код наше границе у Сефедину, спонзор је Европског првенства у фудбалу, које се одржава у земљи познатој по аутомобилској индустрији – Немачкој.

У светлу рационалног одмеравања користи и штете, концепта социјално одговорног рударства и праћења привредно-технолошких трендова укључених у зелену транзицију, пароле попут „Рио Тинто, марш из Србије!”, неминовно ће морати бити замењене одговорном и разумном расправом релевантних учесника.

Ако она изостане, Србија ће остати без развојне шансе, док ће се процес развоја е-мобилности у свету, по свим видљивим индикаторима, неминовно наставити без Србије, уз напомену да ће неке будуће генерације „сводити билансе” оваквих одлука.

Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa