Рудник литијума у Финској

У Финској, у месту Каустинен, на западу земље половином фебруара отворен је први рудник литијума који први успоставља ланац снабдевања тим минералом на европском тлу.

У ЕУ се више од 20 пројеката за експлоатацију литијума налази у некој од припремних фаза, подсећа Демостат и додаје да је истовремено у области Кокола, на обали Балтичког мора, почело са радом и постројење за прераду  руде.

Обе инвестиције, вредне око 800 милиона долара, развијале су се годинама и, како се истиче у тексту, ветар у једра су добиле након сврставања у 47 европских пројеката за 14 минерала означених као "критични".

Списак је касније допуњен и са 13 инвестиција ван Европске уније за које је предвиђена подршка, административна и из европских фондова а међу њима је у конкуренцији са 49 кандидованих, изабран и пројекат „Јадарˮ у Србији.

Реч је о листи сировина чију производњу подстиче ЕУ како би смањила своју зависност од све несигурнијег увоза, највећим делом из Кине.

Од укупног броја са 60 изабраних инвестиција, више од трећине, тачније 22 пројекта, се односи на експлоатацију литијума а сви стратешки пројекти Европске уније подлежу обавези усклађивања са важећим европским стандардима заштите животне средине и људских права.

У анализи Демостата се наводи да се у ЕУ више од 20 пројеката за експлоатацију литијума налази у некој од припремних фаза, а основни циљ је да се производњом на сопственом тлу изграде капацитети за прераду.

До сада, европски произвођачи пре свега у аутомобилској индустрији, зависни су од увоза из Кине, која сама не располаже претераним количинама тог минерала, али се главни прерађивачки капацитети налазе на њеној територији.

Како се геополитичке тензије не смањују, а дуги путеви транспорта су не само подложни ризику већ проузрокују и додатно загађење планете емисијом угљен-диоксида, европски произвођачи усмеравају се на територијално ближе изворе.

Тако је настала листа критичних минерала али и спремност да се административним олакшицама и финансијским подстицајима убрзају планови.

Да би се обезбедила сигурност снабдевања и краћи рокови испорука, постављен је циљ да се до 2030. године на европском тлу произведе најмање 10 одсто тражње коју исказују тамошње фабрике, да се најмање 40 одсто преради у европским фабрикама а да се из рециклаже добије најмање 25 одсто количина.

Преосталих 25 одсто потрошње би се увозило, али тако да ниједна трећа земља не би смела да буде извор за више од 65 одсто било које појединачне сировине у било којој фази ланца вредности.

То је, како се наводи у тексту, од важности и за српску привреду која више од 62 одсто извоза усмерава у ЕУ, највише из сектора аутомобилске индустрије која у наредним годинама прелази на производњу електричних аутомобила.

У том делу тржишта, које је тренутно у застоју, очекује се раст у наредних неколико година, нарочито ако се оствари пројекција да од 2035. буде забрањена продаја аутомобила на фосилна горива.

Последично, како тврде аналитичари, потражња за литијумским батеријама биће далеко већа па зависност од увоза са далеких дестинација мора бити значајно смањена.

Када је реч о томе где се све тражи литијум, истиче се да највише лежишта са озбиљним количинама литијума у Европи има Немачка.

Процењено је да се у врућој дубокој или термалној води на локацији слива Горње Рајне налази растворено око 15 милиона тона литијумских соли а да годишње из тог извора може да се извуче око 40.000 тона литијум хидроксида, што је довољно за око милион батерија.

Литијум у Чешкој

Такође, литијум у стенама налази се на граници са Чешком. С немачке стране га је много мање, око 0,71 милион тона, али је тај пројекат, “Цинвалд”, у фази која даје основ за процену да би рудник могао бити отворен око 2030. године.

У чешком делу налазе се знатно веће количине, око 7,38 милиона тона и највеће је европско лежиште литијума у стенама.

„Еуропеан Металс” који управља пројектом “Циновец” у сарадњи са већински државном енергетском компанијом ЧЕЗ, тврди да ће тај рудник бити кључни европски добављач. Прерада руде како би се добио погодан облик литијума, планирано је да се обавља у гигафабрици за батеријске ћелије коју ће ЧЕЗ у близини рудника изградити заједно са чешким Министарством индустрије и трговине.

У Европи већ постоји врло скромна експлоатација литијума у Португалу и Шпанији, али се он користи за израду порцелана и стакла, неприлагођен је потребама у производњи батерија.

У обе земље развијају се и нови пројекти са европске листе критичних минерала који обухватају и прераду те руде.

Тако шпанске власти планирају изградњу подземног рудника Сан Хосе, на 800 метара од града Касереса а пројекат касни због противљења локалног становништва које је мало утихнуло након што су планови кориговани из површинског у јамски рудник.

За сада су још непотврђене раније прогнозе да би до краја ове године прве количине руде могле бити испоручене из подземног рудника „Волфсберг” у Аустрији чији капацитет је процењен на 11.000 тона годишње.

У Фрнацуској

До краја 2028. године у централној Француској, у департману Алије, најављен је почетак експлоатације литијума.

Пре око годину и по дана у подручју Корнвола у Великој Британији почело је да ради демонстрационо постројење за прераду литијума.

Кинеска компанија „Ганфенг Lithium”, трећи највећи произвођач литијума у свету, дуже од 10 година истражује подручје југоистока Ирске а њена ћерка фирма „Blackstairs Lithium” у близини градова Карлоу и Виклоу развија пројекат Авалонија, док је папирологија за добијање дозвола у току.

Што се тиче противљења грађана експлоатацији литијума, како је наведено, ту врсту пројеката далеко лакше прихватају становници места која су некада била индустријска или рударска подручја или су то и сада.

Од пресудне важности је и поверење грађана у систем државне контроле, да ли може ефикасно да се обезбеди заштита средине и спрече еколошки акциденти, а у многим земљама ЕУ то питање није у фокусу, па се пројекти развијају несметано, преноси Танјуг