Rudnik litijuma u Finskoj

U Finskoj, u mestu Kaustinen, na zapadu zemlje polovinom februara otvoren je prvi rudnik litijuma koji prvi uspostavlja lanac snabdevanja tim mineralom na evropskom tlu.

U EU se više od 20 projekata za eksploataciju litijuma nalazi u nekoj od pripremnih faza, podseća Demostat i dodaje da je istovremeno u oblasti Kokola, na obali Baltičkog mora, počelo sa radom i postrojenje za preradu  rude.

Obe investicije, vredne oko 800 miliona dolara, razvijale su se godinama i, kako se ističe u tekstu, vetar u jedra su dobile nakon svrstavanja u 47 evropskih projekata za 14 minerala označenih kao "kritični".

Spisak je kasnije dopunjen i sa 13 investicija van Evropske unije za koje je predviđena podrška, administrativna i iz evropskih fondova a među njima je u konkurenciji sa 49 kandidovanih, izabran i projekat „Jadarˮ u Srbiji.

Reč je o listi sirovina čiju proizvodnju podstiče EU kako bi smanjila svoju zavisnost od sve nesigurnijeg uvoza, najvećim delom iz Kine.

Od ukupnog broja sa 60 izabranih investicija, više od trećine, tačnije 22 projekta, se odnosi na eksploataciju litijuma a svi strateški projekti Evropske unije podležu obavezi usklađivanja sa važećim evropskim standardima zaštite životne sredine i ljudskih prava.

U analizi Demostata se navodi da se u EU više od 20 projekata za eksploataciju litijuma nalazi u nekoj od pripremnih faza, a osnovni cilj je da se proizvodnjom na sopstvenom tlu izgrade kapaciteti za preradu.

Do sada, evropski proizvođači pre svega u automobilskoj industriji, zavisni su od uvoza iz Kine, koja sama ne raspolaže preteranim količinama tog minerala, ali se glavni prerađivački kapaciteti nalaze na njenoj teritoriji.

Kako se geopolitičke tenzije ne smanjuju, a dugi putevi transporta su ne samo podložni riziku već prouzrokuju i dodatno zagađenje planete emisijom ugljen-dioksida, evropski proizvođači usmeravaju se na teritorijalno bliže izvore.

Tako je nastala lista kritičnih minerala ali i spremnost da se administrativnim olakšicama i finansijskim podsticajima ubrzaju planovi.

Da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja i kraći rokovi isporuka, postavljen je cilj da se do 2030. godine na evropskom tlu proizvede najmanje 10 odsto tražnje koju iskazuju tamošnje fabrike, da se najmanje 40 odsto preradi u evropskim fabrikama a da se iz reciklaže dobije najmanje 25 odsto količina.

Preostalih 25 odsto potrošnje bi se uvozilo, ali tako da nijedna treća zemlja ne bi smela da bude izvor za više od 65 odsto bilo koje pojedinačne sirovine u bilo kojoj fazi lanca vrednosti.

To je, kako se navodi u tekstu, od važnosti i za srpsku privredu koja više od 62 odsto izvoza usmerava u EU, najviše iz sektora automobilske industrije koja u narednim godinama prelazi na proizvodnju električnih automobila.

U tom delu tržišta, koje je trenutno u zastoju, očekuje se rast u narednih nekoliko godina, naročito ako se ostvari projekcija da od 2035. bude zabranjena prodaja automobila na fosilna goriva.

Posledično, kako tvrde analitičari, potražnja za litijumskim baterijama biće daleko veća pa zavisnost od uvoza sa dalekih destinacija mora biti značajno smanjena.

Kada je reč o tome gde se sve traži litijum, ističe se da najviše ležišta sa ozbiljnim količinama litijuma u Evropi ima Nemačka.

Procenjeno je da se u vrućoj dubokoj ili termalnoj vodi na lokaciji sliva Gornje Rajne nalazi rastvoreno oko 15 miliona tona litijumskih soli a da godišnje iz tog izvora može da se izvuče oko 40.000 tona litijum hidroksida, što je dovoljno za oko milion baterija.

Litijum u Češkoj

Takođe, litijum u stenama nalazi se na granici sa Češkom. S nemačke strane ga je mnogo manje, oko 0,71 milion tona, ali je taj projekat, “Cinvald”, u fazi koja daje osnov za procenu da bi rudnik mogao biti otvoren oko 2030. godine.

U češkom delu nalaze se znatno veće količine, oko 7,38 miliona tona i najveće je evropsko ležište litijuma u stenama.

„European Metals” koji upravlja projektom “Cinovec” u saradnji sa većinski državnom energetskom kompanijom ČEZ, tvrdi da će taj rudnik biti ključni evropski dobavljač. Prerada rude kako bi se dobio pogodan oblik litijuma, planirano je da se obavlja u gigafabrici za baterijske ćelije koju će ČEZ u blizini rudnika izgraditi zajedno sa češkim Ministarstvom industrije i trgovine.

U Evropi već postoji vrlo skromna eksploatacija litijuma u Portugalu i Španiji, ali se on koristi za izradu porcelana i stakla, neprilagođen je potrebama u proizvodnji baterija.

U obe zemlje razvijaju se i novi projekti sa evropske liste kritičnih minerala koji obuhvataju i preradu te rude.

Tako španske vlasti planiraju izgradnju podzemnog rudnika San Hose, na 800 metara od grada Kaseresa a projekat kasni zbog protivljenja lokalnog stanovništva koje je malo utihnulo nakon što su planovi korigovani iz površinskog u jamski rudnik.

Za sada su još nepotvrđene ranije prognoze da bi do kraja ove godine prve količine rude mogle biti isporučene iz podzemnog rudnika „Volfsberg” u Austriji čiji kapacitet je procenjen na 11.000 tona godišnje.

U Frnacuskoj

Do kraja 2028. godine u centralnoj Francuskoj, u departmanu Alije, najavljen je početak eksploatacije litijuma.

Pre oko godinu i po dana u području Kornvola u Velikoj Britaniji počelo je da radi demonstraciono postrojenje za preradu litijuma.

Kineska kompanija „Ganfeng Lithium”, treći najveći proizvođač litijuma u svetu, duže od 10 godina istražuje područje jugoistoka Irske a njena ćerka firma „Blackstairs Lithium” u blizini gradova Karlou i Viklou razvija projekat Avalonija, dok je papirologija za dobijanje dozvola u toku.

Što se tiče protivljenja građana eksploataciji litijuma, kako je navedeno, tu vrstu projekata daleko lakše prihvataju stanovnici mesta koja su nekada bila industrijska ili rudarska područja ili su to i sada.

Od presudne važnosti je i poverenje građana u sistem državne kontrole, da li može efikasno da se obezbedi zaštita sredine i spreče ekološki akcidenti, a u mnogim zemljama EU to pitanje nije u fokusu, pa se projekti razvijaju nesmetano, prenosi Tanjug