Четири пропуштене године

Александра Јерков јуче је у разговору за „Политику” поново покренула питање одговорности за преузимање власништва у „Југоросгасу”, преко кога „Србијагас” купује плави енергент. Она тврди да би гас сигурно био јефтинији да га „Србијагас” купује директно, а не преко руског посредника.

На питање да ли би Србија, како тврде у „Србијагасу”, без овог посредника гас плаћала још скупље (јер је услов руске стране био да се гас купује искључиво преко „Југоросгаса”), Јерков каже да то није тачно и да су претходни министри енергетике дужни да објасне ко је омогућио „Југоросгасу” да од посредништва добро зарађује. По неким проценама „Југоросгас” годишње у Србији заради око 30 милиона евра.

Радомир Наумов, бивши министар енергетике, за чијег је мандата „Југоросгас” постао посредник у куповини гаса, за „Политику” каже да званичан захтев НИС-а о преузимању 25 одсто акција од „Прогресгас трејдинга”, никада није дошао у Министарство енергетике, те да по том основу „Србијагас” и није могао постати власник 50 одсто удела у „Југоросгасу”. Одговор по њему треба потражити код оних који су тада били на челним местима и у Управном одбору НИС-а. Тада је председник Управног одбора НИС-а био Милош Томић, а директор НИС-а Жељко Поповић.

На основу увида у одлуку Управног одбора НИС-а од 13. маја 2005. године о преузимању 25 одсто акција „Прогресгас трејдинга”, чиме би српска страна имала 50 одсто удела у данашњем „Југоросгасу”, види се да је она достављена тадашњем Министарству енергетике, в. д. генералном директору НИС-а, помоћницима генералног директора, директорима НИС гаса и НИС Енергогаса (данашњи „Србијагас”).

Од 2002. године, УО НИС је доносио више различитих одлука везаних за „Југоросгас”, пре свега да се повећа оснивачки улог НИС-а у „Југоросгасу” са 20 одсто на 40 процената, па потом и на 50 процената, али оне никада нису спроведене. Дакле, НИС је од 2002. до 2006, када је посредовање у куповини гаса почело, имао више него довољно времена да постане равноправан акционар у „Југоросгасу”. Остало је нејасно ко је затајио: Министарство енергетике, влада или НИС, и зашто и поред права прече куповине, данашњи „Србијагас” није равноправан партнер у „Југоросгасу”, већ има само 25 одсто акција.

На питање шта би било другачије да „Србијагас”има једнако учешће у „Југоросгасу”, у „Србијагасу” кажу да би се добит делила на равне части, али да уговарање количине и цене гаса не би било другачије.

У овом предузећу још додају и да је цена плавог енергента за нашу земљу убедљиво најповољнија и да су Руси дали попуст на основну цену гаса за око један долар. На 2,2 милијарде кубика гаса, колико се годишње увезе у Србију, уштеда је око два милиона долара.

Ј. Петровић

-----------------------------------------------------------

Зашто је у Хрватској и Румунији јефтиније

Упитани како је могуће да у Хрватској гас кошта 0,26 евра, Румунији 0,30, Бугарској 0,31, а у Србији 0,41 евро, у „Србијагасу” кажу да све ове земље имају неупоредиво веће количине домаћег гаса него Србија. А већина не плаћа ни транспорт кроз Мађарску од око 35 долара за 1.000 кубика, што је опет пет до шест пута скупље него за остале земље. Саша Илић тврди да је наша земља готово једина која од Руса може да повуче колико хоће гаса и када хоће, а да за непотрошени гас не плати пенале.

-----------------------------------------------------------

Тадић: „Анализираћемо понашање дистрибутера гаса”

Крагујевац – Пратећи кретање цена енергената на светском тржишту, држава није имала других могућности. Да нисмо подигли цену гаса, морали бисмо да прибегнемо субвенцијама, а то би значило ново оптерећење за државни буџет, односно, трпели би и они грађани који не користе гас – изјавио је јуче у Крагујевцу председник Србије Борис Тадић, након што је у Шумарицама присуствовао помену жртвама које су немачке окупационе трупе стрељале 21. октобра 1941. године.

Тадић је рекао да ће држава предузети мере како би се питање цене гаса решило у корист свих грађана Србије.

– Договорио сам се са премијером Мирком Цветковићем да убудуће пратимо и анализирамо понашање дистрибутера гаса. Ту, пре свега, мислим на кресање маржи. Друга мера се односи на дељење трошкова, што би корисницима гаса омогућило да своје рачуне измире у више наврата. Породични буџети су моја свакодневна брига и знам да је нова цена гаса велико оптерећење, али она није подизана годинама уназад – рекао је Тадић.

Он није желео да коментарише критике које је ДСС упутио на рачун уговора са „Фијатом”, напоменувши да све стране треба да се суздрже од „горких речи”.

Б. К.