Криза ПЕС-а или власти у Црној Гори

ПОДГОРИЦА – Већина партија власти није желела да коментарише оставку заменика председника Покрета Европа сад (ПЕС) Јакова Милатовића на све функције у том покрету, нити како ће се то одразити на владајућу већину, док из дела опозиције упозоравају да је на помолу криза власти.

Шеф Посланичког клуба Демократа Борис Богдановић поручио је да је поштовање коалиционог споразума увек био и биће пут стабилности једне власти.

„Не желимо да коментаришемо односе и процесе унутар других партија, наших коалиционих партнера. Поштовање Споразума који смо потписали, уважавање коалиционих партнера, надлежности и одговорности сваког члана Владе је увек био и биће пут стабилности једне власти”, рекао је Богдановић подгоричким Вијестима.

Поручио је да ће Демократе увек бити као и до сада на том путу.

„Верујемо у исти приступ и свих осталих коалиционих партнера, јер у томе лежи кључна претпоставка стабилности Владе и парламентарне већине”, казао је Богдановић.

Председник Демократске партије (чланица Албанске алијансе), Фатмир Ђека оценио је да ће политички процес у Црној Гори овом оставком добити на динамици.

„Највећа одговорност је свакако на ПЕС-у, односно како ће се они позиционирати у наредном периоду и одговорити на ове изазове. За нас као национални политички субјект је најважније да Црна Гора настави процес демократизације и европеизације”, рекао је Ђека, јавља Танјуг.

Милатовић је о оставци на све партијске функције јавност у суботу обавестио на друштвеној мрежи „Икс”.

Опозиционе Социјалдемократе (СД) су оцениле да је оставка Милатовића само почетак дуго најављиваног и очекиваног раскола те групације.

„Очигледно је да ни четири године након августовских промена из 2020. године, Црна Гора и њено друштво немају неопходну политичку стабилност. Сведочимо озбиљној кризи власти. Милатовићева оставка је само још једна потврда хетерогености и неспојивости политичких субјеката унутар парламентарне већине”, саопштено је из СД-а.

Сматрају да су и Милатовић и Спајић на различите начине одговорни због тога што је парламентарна већина конципирана на начин да је у потпуности зависна од политике лидера Нове српске демократије и шефа парламента Андрије Мандића, а самим тим, како наводе, „апсолутно сервилна” према интересима Александра Вучића и званичног Београда.

Лидер Социјалдемократске партије Иван Вујовић сматра да је раскол у ПЕС-у увод у ванредне изборе.

Он је на мрежи „Икс” написао да су обе струје у ПЕС-у до сада у Мандићу виделе партнера.

„А однос према њему, тј. Вучићу у будућности показаће где је ко”, навео је Вујовић.

Милатовић и Спајић су основали Покрет Европа сад у јуну 2022. године, неколико месеци након пада експертске Владе Здравка Кривокапића у којој су били министри (економије и финансија). Иако су то обојица дуго јавно порицала, мимоилажења између њих почела су у фебруару прошле године када је Спајић одлучио да се кандидује за председника државе, а што му није успело јер је утврђено да има држављанство Србије.

Након тога, у априлу је Главни одбор (ГО) странке одлучио без Милатовића да партија иде самостално на парламентарне изборе, што је Спајић заговарао, а не у широј коалицији, што је била идеја Милатовића.

Несугласица је било и приликом разматрања изборне листе уочи парламентраних избора, а Милатовић је након тога са позиције председника државе критиковао састав нове Владе, ситуацију у дипломатској мрежи, однос према просветарима који су најављивали штрајк, неизручење турског држављанина Биналија Чамгоза.

Независна посланица Радинка Ћинћур, која од јуче званично више није у ПЕС-у, оценила је да људи од интегритета и са принципима, као што је Милатовић, не желе да буду део свега што се дешава на политичкој сцени.

„Већина нас је веровала, можда и наивно, да ће се неке ствари поправити, да ће људи са интегритетом, и професионалним и политичким, бити уважени, да ће меритократија бити кључни фактор у избору кадрова. Међутим, то се није десило. Свакодневно слушамо својеврсне скандале на политичкој сцени”, рекла је она за ТВ Вијести, додајући да оставка Милатовића није изненађење.

Ћинћур се одлукама партијских органа успротивила још у октобру, али тада није искључена заједно са колегиницом Јевросимом Пејовић.