Пролеће усред зиме

Грађани Србије не памте топлији фебруар. Додуше, није га ни било, барем ако се гледа период откако се у нашој земљи званично мери температура, односно последњих 136 година. Али ни ту није крај јер нас, према метеоролошким прогнозама, и у првој половини марта очекују прави пролећни дани.

Избледела су сећања на последњи „велики” снег. Оно што је мало падало то се брзо и топило, тако да су већ сви сагласни са тим да ни ова зима неће изгледати као оне на које су неке старије генерације навикле.

– Тек на висинама изнад 1.300 метара можемо очекивати снег, а у Београду је пало свега 10 одсто просечних месечних количина – каже метеоролог Недељко Тодоровић. Додаје да је крајем 19. века наступио један условно речено хладни период, гледајући те средње температуре.

– До почетка 20. века био је један топли период, сличан као и ових последњих 30-35 година, са сличним епизодама и екстремима температура, а онда је крајем 50-их па до средине 80-их био неки мали пад температуре – рекао је Тодоровић за Танјуг.

Он је појаснио да се температурне промене у трајању од неколико деценија у климатологији називају „северноатлантска вишедеценијска осцилација” и да оне подразумевају смене топлијег и хладнијег времена у распону од неколико деценија.

„Обични” људи и те како на својој кожи осећају последице великих температурних осцилација. Кардиолог др Наташа Ристић потврђује да свака промена времена изазива и промену крвног притиска и да су претходних дана лекарску помоћ у већем броју тражили хипертензичари. Она објашњава да је, уз месец новембар, и крај фебруара и почетак марта такође веома ризичан период чак и за здраве а камоли болесне особе.

– То су и периоди када ваља отићи на лекарску контролу, можда променити терапију, прилагодити се новонасталим временским приликама. Наравно, препоручљива је шетња онима којима то не смета, а и „лакша” исхрана – саветује др Наташа Ристић.

У међувремену наставља се пролеће усред зиме. У Србији је тренутно натпросечно топло за ово доба године, а највиша дневна температура креће се око 20 подеока на Целзијусовој скали. Такође, очекује се да се читаве ове седмице задржи топло време за овај период године, у већини места од 15 до 20 степени.

И здрави тешко подносе високе температуре

Др Радмилу Шехић, специјалисту опште медицине, радује што је ових дана неуобичајено топло јер то подразумева да просторије у којима боравимо могу да се проветравају и, што је можда и битније, више времена можемо да проводимо напољу, на дневном светлу.

– Ипак, „календарски” смо некако навикли да је у овом периоду хладније и тешко нам је да се адаптирамо на необично високе температуре. Недавно је био случај да смо у једном дану имали 15 степени разлике између јутра и ноћи, а то је велико оптерећење за сваки организам. Чак и они, условно речено, здрави осећају тегобе као што је, рецимо, вртоглавица – каже др Радмила Шехић.