Proleće usred zime

Građani Srbije ne pamte topliji februar. Doduše, nije ga ni bilo, barem ako se gleda period otkako se u našoj zemlji zvanično meri temperatura, odnosno poslednjih 136 godina. Ali ni tu nije kraj jer nas, prema meteorološkim prognozama, i u prvoj polovini marta očekuju pravi prolećni dani.

Izbledela su sećanja na poslednji „veliki” sneg. Ono što je malo padalo to se brzo i topilo, tako da su već svi saglasni sa tim da ni ova zima neće izgledati kao one na koje su neke starije generacije navikle.

– Tek na visinama iznad 1.300 metara možemo očekivati sneg, a u Beogradu je palo svega 10 odsto prosečnih mesečnih količina – kaže meteorolog Nedeljko Todorović. Dodaje da je krajem 19. veka nastupio jedan uslovno rečeno hladni period, gledajući te srednje temperature.

– Do početka 20. veka bio je jedan topli period, sličan kao i ovih poslednjih 30-35 godina, sa sličnim epizodama i ekstremima temperatura, a onda je krajem 50-ih pa do sredine 80-ih bio neki mali pad temperature – rekao je Todorović za Tanjug.

On je pojasnio da se temperaturne promene u trajanju od nekoliko decenija u klimatologiji nazivaju „severnoatlantska višedecenijska oscilacija” i da one podrazumevaju smene toplijeg i hladnijeg vremena u rasponu od nekoliko decenija.

„Obični” ljudi i te kako na svojoj koži osećaju posledice velikih temperaturnih oscilacija. Kardiolog dr Nataša Ristić potvrđuje da svaka promena vremena izaziva i promenu krvnog pritiska i da su prethodnih dana lekarsku pomoć u većem broju tražili hipertenzičari. Ona objašnjava da je, uz mesec novembar, i kraj februara i početak marta takođe veoma rizičan period čak i za zdrave a kamoli bolesne osobe.

– To su i periodi kada valja otići na lekarsku kontrolu, možda promeniti terapiju, prilagoditi se novonastalim vremenskim prilikama. Naravno, preporučljiva je šetnja onima kojima to ne smeta, a i „lakša” ishrana – savetuje dr Nataša Ristić.

U međuvremenu nastavlja se proleće usred zime. U Srbiji je trenutno natprosečno toplo za ovo doba godine, a najviša dnevna temperatura kreće se oko 20 podeoka na Celzijusovoj skali. Takođe, očekuje se da se čitave ove sedmice zadrži toplo vreme za ovaj period godine, u većini mesta od 15 do 20 stepeni.

I zdravi teško podnose visoke temperature

Dr Radmilu Šehić, specijalistu opšte medicine, raduje što je ovih dana neuobičajeno toplo jer to podrazumeva da prostorije u kojima boravimo mogu da se provetravaju i, što je možda i bitnije, više vremena možemo da provodimo napolju, na dnevnom svetlu.

– Ipak, „kalendarski” smo nekako navikli da je u ovom periodu hladnije i teško nam je da se adaptiramo na neobično visoke temperature. Nedavno je bio slučaj da smo u jednom danu imali 15 stepeni razlike između jutra i noći, a to je veliko opterećenje za svaki organizam. Čak i oni, uslovno rečeno, zdravi osećaju tegobe kao što je, recimo, vrtoglavica – kaže dr Radmila Šehić.