Маме и тате навијају за васпитачице

Незадовољне раднике предшколских установа махом подржавају и родитељи који им због претрпаности обавезама поверавају децу на чување. Просечна месечна надокнада васпитачицама за свакодневну бригу о тридесетак малишана, требало би, према њиховим речима да буде много већа од 32.000 динара.

Никола Ристић (47), просветни радник и родитељ двоје деце предшколског узраста каже да би врло радо учествовао у протестној шетњи са васпитачицама.

– Знам колико је напорно радити са децом. Тај посао не може обављати неко ко не воли малишане али и поред тога, верујте, позив је стресан и изузетно одговоран. Мислим да су то довољни разлози да предшколски радници траже повећање плата. Није лако васпитати и пазити на једно дете, а тек на њих 30 – прича Ристић.

Јелисавета Вулановић (34), трговац, подржава васпитачице.

– До пре неколико година нисам разумела жене које се жале да им брига о деци одузима све слободно време, а сада сам мајка четворогодишње девојчице и верујте да би из свог џепа плаћала раднице у вртићима. Мислила сам да имају веће плате. Питам се колико им живаца остане за њихову децу после целодневне бриге о десетинама различито васпитаваних малишана. Знам да им је то посао али бисмо сви ми који зависимо од предшколских установа морали много више да поштујемо њихов рад – сматра Вулановићева.

Ирена Мандић (36), економиста, не слаже се са мишљењем претходних саговорника.

– Знам да је њихов посао одговоран и улога у самом развоју детета непроцењива али не мислим да би требало да имају боље плате. Бројни суграђани са завршеним факултетима раде за знатно мање новца или не могу ни да нађу посао. Сви ми бирамо професије, тако да је њихов избор то што сваког дана чувају децу. Ако ћемо тако, сви би требало да изађемо на улице и кукамо над тужном судбином. Верујте да ја сањам о плати већој од 25.000, а често радим више од осам сати дневно – мишљење је Мандићеве.

Зорица Васић (32), правник, сматра да би много боља новчана примања од тренутних требало да имају запослени у свим образовним установама.

– Брига о деци и улога у њиховом васпитању и образовању требало би да буду најцењеније професије. О клинцима све мање брину родитељи, насиље међу основцима је на високој лествици учесталости. Када би наше „вође” то схватиле, васпитачице не би морале да се баве организовањем штрајкова него би бринуле о деци, што им је и улога – сматра Васићева.

Сања Даковић (29), козметичарка, мисли да је срамно да особе које имају тако одговорну улогу у образовном систему буду бедно плаћене.

– Запослени за шалтерима у банци имају неупоредиво веће плате од васпитачица и наставника у основним и средњим школама. Своје дете оставим у вртић, по цео дан сам на послу и немам времена да му се посветим колико би требало. Ипак, мој син учи да чита, пише, дружи се са вршњацима и помало говори енглески језик. Знам да је радницама у вртићу то посао али је ствар у томе што оне брину о мом детету које се за три године није ниједном пожалило на било шта. Сваки родитељ који нема где друго да остави своје дете зна колико значи када га непозната особа пази. Непотребно је и причати колико је поражавајуће да те жене не могу зарадити довољно да брину о сопственој деци – тврди Даковићева.

 -----------------------------------------------------------

Oд данас у протесту

Чланови самосталних синдиката радника предшколског васпитања и образовања кренуће данас у подне у протестну шетњу незадовољни због непостигнутог договора о повећању плата за 20 одсто са надлежнима из градке власти.

- Обавестили смо градоначелника Драгана Ђиласа да смо приморани да посегнемо и за једином преосталом опцијом - штрајком и протестима. Са члановима проширених одбора утаначићемо да ли ћемо кренути у генерални штрајк или ће се подразумевати минимум процеса рада који обухвата поштовање трећине радног времена и протесте трећине вртића у Београду - каже Иванка Васић, председница градског одбора синдиката радника предшколског васпитања и образовања.

Она је истакла да су Ђилас и његов заменик Милан Кркобабић, 15. октобра од чланова овог синдиката добили, последње, ултимативно писмо у коме су тражили да се озбиљно приступи решавању њихових захтева.