Крпељи вребају из траве

Суграђани који имају љубимце или су ових дана боравили у природи приметили су да су се већ појавили крпељи. На то је утицало лепо време, температуре које су се кретале и око 20 степени Целзијуса, што овим ектопаразитима и одговара. Због тога су радници „Градске чистоће”, односно Сектора екологије и унапређења животне средине, већ почели контролу и надгледање популације крпеља, али и ларви комараца. Утврђено је да крпеља највише има на Авали, Кошутњаку, Топчидеру, у Липовици, Бањичкој, Миљаковачкој и Бојчинској шуми, Степином гају, на Ади Циганлији и у Спомен-парку „Јајинци”.

– Наши стручни тимови су у току фебруара извршили мониторинг крпеља у 16 београдских општина предвиђених програмом сузбијања крпеља и комараца. Појава крпеља забележена је удругој декади фебруара, али је утврђено да се њихова бројност креће у границама очекиване. Крпељи су артроподе (зглавкари) које се активирају с пролећа и с јесени, на температурама од пет до седам степени. По биолошким карактеристикама, њихова бројност, односно активност, увек је повећана у периодима од марта до почетка јула и од краја августа до краја октобра. За њихов развој важне су превасходно температура ваздуха и идеална влажност ваздуха и земљишта. Уколико наступе екстремни услови (велики минуси, висока влага, као и екстремно високе температуре и суша), они одлазе у стање мировања – рекли су у Сектору за екологију и најавили да ће се са сузбијањем крпеља почети чим временски услови буду погодни за апликацију препарата.

И док су се крпељи активирали, ларве комараца још нису. Јер, температуре воде канала, језера, бара и река су се у другој декади фебруара кретале од 10 до 14 степени.

Али уколико се наставе овакве температуре, очекиван је и скори развој прве генерације ларви.

– Очекује се да ће ово пролеће и лето бити са много мање падавина него прошле године. Јако сунчево зрачење, као и ниска влажност ваздуха ће се свакако негативно одразити на размножавање популација крпеља и комараца – напоменули су у сектору.

Изузетно је важно да грађани воде рачуна о личној заштити приликом боравка у природи, заштити кућних љубимаца, начину одржавања својих имања и одговорности при гајењу напуштених животиња на отвореним, јавним површинама, како би се смањио број идеалних станишта за развој крпеља, а самим тим и могућност контакта са овим озбиљним преносиоцима заразних болести.

Заштита љубимаца од крпеља

Крпељи домаћине траже у високој трави и жбуњу па уколико љубимци живе у двориштима потребно је у њима редовно одржавати зелене површине. Крпељи такође воле топла и тамна места па је из тог разлога потребно и кућицу и простирке очистити и проверити да ли у њима има сакривених крпеља. Одржавање хигијене знатно смањује могућност да се крпељ закачи на љубимца у дворишту.

Поред ових превентивних мера, потребно је заштитити љубимца одговарајућим препаратима за заштиту од крпеља. Постоје разни препарати за заштиту љубимаца од бува и крпеља који могу бити у виду огрлица, ампула, прашка… Најбоље је консултовати се са ветеринаром око избора препарата за кућног љубимца. Препарати су добри, али не пружају потпуну заштиту и зато је потребно након сваке шетње детаљно прегледати свог љубимца. Уколико је дошло до тога се неки крпељ ипак закачио, најбоље би било да га уклони стручно лице – ветеринар, како не би дошло до даљих компликација.

Препоруке

– Избегавати шетњу, посебно босих ногу кроз високу траву, жбуње и неуређене зелене површине.

– Избегавати лежање на земљи или одлагање гардеробе на неуређеним зеленим површинама.

– Носити гардеробу дугачких рукава и дугих ногавица светлијих боја јер се тако ове пауколике артроподе могу лакше уочити.

– Носити затворену обућу и чарапе.

– Могу се користити репеленти, али они не пружају стопостотну заштиту.

– При повратку из шетње по природи неопходно је темељно преконтролисати кожу, нарочито оне делове тела на којима је кожа нежнија тј. крпељима лакша за убадање.

– Детаљно преконтролисати кућне љубимце. У преношењу и расејавању крпеља из природе, кућни љубимци могу имати велики допринос па је неопходно спровести и њихову заштиту.

– Потребно је адекватно одржавање дворишних површина у личном власништву.

– Уколико се и поред примењених мера опрезности примети убод крпеља, неопходно је јавити се најближој здравственој установи.