„Гринпис” апелује – купујте мање гардеробе

Све је више продавница текстилне робе у којима се продаје гардероба од „рециклираних материјала”. Један од најпознатијих европских ланаца је рецимо прошле сезоне имао чак 79 одсто рециклираног полиестера који ће и следеће године опет бити прерађен. Међутим, како су поручили из групе активиста „Чејџинг маркетс”, проблем је што „93 одсто свих рециклираних одевних текстилних предмета данас произлази из пластичних флаша, а не од старе одеће”.

Према писању портала „Пословни”, док се флаша може рециклирати пет или шест пута, мајица кратких рукава од рециклираног полиестера више никада не може проћи тај процес. Они наводе да се у Европи већина текстилног отпада одлаже или спаљује, а само 22 одсто се рециклира или поновно користи. Како наводе, сва одећа која је направљена од две врсте влакна се не може рециклирати. Одећа која је погодна за овај процес најпре мора да се разврста по боји, онда да се уклоне сви рајсфершлуси, дугмад или нитне, што је захтеван и скуп процес. Једно од решења је поновна употреба памука, али је проблем што му после рециклирања квалитет толико пада му се често у ткању морају додавати други материјали, а то је опет нови проблем који доносе мешане тканине.

Због свих ових проблема многе модне куће користе рециклирану пластику у производњи одеће, што се са свих страна критикује због заштите животне средине. Сви се слажу да је највећи проблем у рециклирању полиестера, који у овом процесу загађује воду, ваздух и земљиште. Поједини модни брендови у Европи се окрећу новим биљним влакнима, попут материјала направљених од лишћа ананаса. Међутим, ни то није најбоље решење јер ова влакна која нису ткана морају да се мешају са полиестером или ПЛА материјалом, који се сматра штетним полукристалним полимером. Заједнички закључак јесте да је у ствари највећи проблем у количини одеће која се данас производи, а и навици потрошача да купују све више гардеробе.

– Купујте мање гардеробе – поручују из „Гринписа” и додају да је најважније да се смањи потрошња, као и да се поново користе одбачени комади или материјали. Према подацима Центра за унапређење животне средине, један становник Србије годишње просечно купи 12 килограма одеће, а то је око 80.000 тона годишње. Највише купује чарапе, хулахопке, доњи веш и мајице.

У нашој земљи постоји шест фирми које се баве рециклажом текстила, од којих само једна прихвата робу од грађана, и то искључиво памучну. Зато што од памука може поново да произведе текстил. Према неким истраживањима, око 16 одсто људи у Србији одећу поклања у добротворне сврхе, исто толико је чува у ормарима, а сваки други је прослеђује рођацима, пријатељима, познаницима. Али чак 85 одсто укупне одеће заврши на депонијама, где се распада и испушта метан и угљен-диоксид. Иако се сматра да текстил има највише потенцијала за поновну употребу, код нас и даље не постоји довољно организовано одлагање и рециклажа текстилног отпада. Гардероба на нашем тржишту је махом јефтина, али лошег квалитета и углавном се увози. Нико нема обавезу, а ни интерес да се бави рециклажом.