У Србији више од 50 одсто грађана има прекомерну телесну масу

У Србији више од 50 одсто грађана живи са прекомерном телесном масом, више од 20 одсто живи са гојазношћу, а забрињава што на годишњем нову расте инциденца појаве гојазности код деце, поручено је данас на конференцији поводом Европског и Светског дана гојазности 4. марта.

У саопштењу Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦ) наводи се да се у Мултидисциплинарни центар за лечење гојазности при УКЦ годишње јави између 700 и 1.000 пацијената, као и да је за 13 година прегледано је више од 10.000 пацијената, од којих око трећине остају пацијенти на дуже стазе, а две трећине или буду обучени или одустају, јер не осећају да су постигли оно што су желели.

Ендокринолог и начелник Центра Мирјана Шумарац подсетила је да је гојазност хронична болест и да више од 200 болести има везе са њом а да посебно треба истаћи везу гојазности са дијабетесом и кардиоваскуларним болестима.

Према њеним речима, чињеница је да је глобално присутна храна која је лако доступна, као и да се рекламира нездрава хране, али и да гојазност има везе са генетиком – 40 до 70 одсто гојазности може да се веже за генетско наслеђе.

Истиче да здрав начин живота подразумева и одлазак на време на спавање и довољну дужину спавања, јер кратак сан или ноћно седење утиче на поремећај хормона.

„Гојазност је глобална пандемија и захтева лечење, зато што је скраћена дужина живота особе које имају телесну масу преко 40, имају бројне могуће компликације што метаболичке, што механичке и сваки губитак у телесној маси има већи бенефит за здравље. Лечење гојазности је степенасто и базира се на индексу телесне масе и на присутним коморбидитетима. И, сада има преко 200 болести које можемо везати за гојазност, али можда треба нагласити и можда је најважнија веза гојазности са дијабетесома и кардиоваскуларним болестима”, рекла је она.

Истиче да је најлакше ослабити али да је много теже одржати редуковану телесну масу.

„Значи, дугорочан приступ до одржавања и редукције телесне масе је у овој причи императив”, рекла је Шумарац.

Супспецијалиста исхране у Амбуланти за дијететеику Јелена Глигоријевић истакла је да се и поред моћних лекова и хирургије који се веома успешно примењују, промена понашања у исхрани и физичка активност и даље представљају као основа превенције и лечења гојазности.

„Потребно је да се сваки залогај добро сажваће, да се током јела не гледа телефон или телевизија, да покушамо да осетимо осећај ситости који се јавља тек после 20 минута”, рекла је она.

Директор Клинике за ургентну хирургију Ургентног центра УКЦ Павле Грегорић објаснио је да се у лечењу гојазности користе три хируршке методе, од којих је баријатријска хирургија на крају ланца за оне пацијенте где су исцрпљене све остале могућности губитка масе, преноси Танјуг.

Како каже, од формирања Центра 2011. године оперисано је више од 500 пацијената и то о трошку РФЗО.

„Било је затишје пар година, али опет се кренуло. Тако да је више од 100 пацијената од јула 2022. године оперисано на нашој клиници. Више од 60 одсто су чиниле жене, просечна старост је 43 године, са просечном индекс БМИ 46 килограма по метру кубном. Просечна дужина хоспитализације је била три дана после операције, а просечан губитак килограма у првом месецу након операције 14, 3 килограма”, рекао је Грегорић.