Традиција, обичаји и култура Индонезије

Традиција, обичаји и култура Индонезије дочарани су богатим програмом у сали Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”  (Музеј књиге и путовања, Музеј српске књижевности). Група „Двипантара” овде је приредила концерт индонежанске традиционалне музике. Уметници Рио Риналдо Путра, Камила Дарен и Сурја Дандес донели су из Индонезије традиционалне инструменте и дочарали атмосферу далеког архипелага. Подршку им је дала песмом коју је специјално за ову прилику припремила на идонежанском језику, уз гитару, Милица Миловић из Црне Горе.

Први пут приказани су драгоцени предмети пристигли из Индонезије – збирка четрдесет маски, два уметнички рађена ковчега, два змаја, скулптура митолошке птице гаруда и више стотина књига, између осталог и део библиотеке индонежанског писца Гунавана Мухамеда.

Током индонежанске вечери служени су и кулинарски специјалитети из ове далеке земље, а госте су поздравили  Мохамед Чандра Видја Јуда, амбасадор Индонезије у Србији, Слободан Маринковић, доскорашњи амбасадор Србије у Индонезији и Вук Мирчетић, члан „Адлигата”. Њима је поштанску марку која је издата поводом двадесет година од оснивања Друштва српско-индонежанског пријатељства „Нусантара” уручио Марко Јелић, секретар тог Друштва. Он је подсетио да је дар намењен личностима које су у пртеклом периоду значајно допринеле унапређењу билатералних и културних односа наше две земље.

– Ове године се обележава седам деценија од успостављања дипломатских односа Југославије и Индонезије, највеће муслиманске земље, која је осведочени пријатеља Србије. А, мало је земаља у свету који се могу похвалити не само блиским историјским везама од првог тренутка проглашења независности Индонезије, већ и читавом музејском збирком посвећених овој држави и то предмета који су реткост чак и у Индонезији – изјавио је Мирчетић, и додао да „Адлигат” и Музеј књиге и путовања у његовом саставу свакодневно чине мала дипломатска „чуда” на међународној сцени промовишући друге културе у Србији и Србију у свету.

– Предмети су сакупљани пет година. У Џакарту су упућени из Непала, Шри Ланке, Малдива, Малезије, али је највећи део стизао из разних крајева Индонезије захваљујући разгранатој мрежи пријатеља и донатора „Адлигата” који у овој земљи има дванаест чланова, док индонежанску подружницу води Христина Николић Мурти. Њој дугујемо велику захвалност за добијање највреднијих експоната. Међутим сви они тешко да би стигли у Србију без несебичног ангажовања амбасадора Србије у Џакарти господина Слободана Маринковића, који је показао огромно разумевање за овај пројекат и лично се несебично ангажовао – казао је Виктор Лазић, председник „Адлигата”.

Посетиоци су могли да виде слике и цртеже под називом „Поље” и „Лице”, Јуса Ризала, који се сматра једним од најзначајнијих уметника модерне индонежанске уметности. Излагао је у престижној Националној галерији у Џакарти, али и у Малезији, Америци, Турској, Летонији. Члан је „Адлигата” на чију иницијативу је дошао у наш град, одржао једну изложбу, да би затим „Адлигату” поклонио 25 цртежа београдских улица.

У Београд је пристигао и део библиотеке, 150 књига, многе са посветама, Гунавана Мухамеда, индонежанског песника, есејисте, новинара, књижевника, режисера позоришних комада, препознатљивог по борби за слободу говора и људска права. Он је оснивач позоришта и Удружења грађана „Салихара”. Студирао је психологију на Универзитету Индонезија, политикологију у Белгији, а био је и стипендиста фондације „Нимен” на Универзитету Харвард, где му је додељена престижна награда „Луишки лавови” за категорију савесност у новинарству 1997. године.  

Својом лепотом плене и дарови колекционара Ивана и Чери Хадисуброто. Четрдесет изузетних примерака старих између 50 и 70 година овај брачни пар је поклонио Музеју књиге и путовања. Већина маски су са острва Јаве и служе за извођење ритуалних плесова. Овом донацијом Србија је добила највећу музејску збирку јаванских маски у југоисточној Европи. Маске са иницијалима означавају познате мајсторе-уметнике, што их чини нарочито вредним. Међу маскама су и две афричке и једна тибетанска. 

Змај са Балија, такође је јединствен експонат, за кога се верује да доноси здравље, срећу, успех и снагу, као и балинежанска статуа гаруде у дуборезу обојена природним бојама из шездесетих година двадесетог века. Митолошка птица гаруда је симбол Индонезије и Тајланда. У колекцији је и црвени балинежански ковчег за одлагање драгоцености са резбареним змајем. Ковчег са Ломбока израђен је од бамбуса и покривен лишћем лонтар палме која се најчешће користи за израду свитака и рукописних књига, који се такође могу видети у „Адлигатовој” збирци.

– Ковчег обликом подржава традиционалну архитектуру, односно традиционалне куће народа Сасак. Специфичан облик поклопца, односно крова симболизује стремљење ка божанском и хармонији са људима. Средњи издигнути рог представља однос човека са Богом, а продужени кров испред и иза куће представља добре међуљудске односе. Украшен је мотивима светог тројства, божанског, оца и мајке. Минијатурна врата на врху су ту да укажу на неопходно поштовање и скрушеност према прецима који су у тој кући живели али и поштовање према домаћину. У 18. веку су овакве кутије постале популарне за одлагање вредних ствари, рукописа... Често су први поклон који добијају младенци, нарочито у заједницама у којима се за супружнике гради посебна традиционална младеначка кућа – објаснили су у „Адлигату”.

Ту је и кавез за птице певачице настао педесетих година прошлог века на Јави, међу познатим љубитељима птица и голубарима. Најчешће је коришћен за чување птица певачица. Стара јаванска архитектура је подразумевала дугачке веранде на којима се на сваких неколико метара налазили кавези са птицама певачицама. Оне увесељавају укућане и доносе добру енергију.