Палестински Мандела на Хамасовој листи за размену

Од свих имена с листе палестинских заточеника чије ослобађање у размени за преосталих стотинак талаца посебно тражи Хамас, једно име мора да је неприхватљиво израелским властима – Марван Баргути.

Један од најугледнијих лидера Фатаха и најпожељнији кандидат за будућег палестинског председника у Израелу је осуђен на пет казни доживотног затвора, плус 40 година због терористичких убистава, а недавно је из затвора Офер пребачен у самицу на неидентификованој локацији, пошто тврде да у време рата у Гази покушава да охрабри отпор на окупираној Западној обали.

„Баргути кроз неколико канала покушава да изазове трећу интифаду на Западној обали”, тврди затворска администрација, подразумевајући палестинске устанке из 1987. и 2000, у којима је Баргути имао важну улогу.

Истакнути палестински лидер више пута је хапшен и протериван, преживео је неколико израелских атентата, а у затвору се налази још од 2002. „Упркос дугим годинама у затвору, Баргути и даље пружа отпор и верује у слободу и крај израелске окупације”, саопштила је израелска Комисија за затворенике у образложењу премештаја у самицу. „Он унутар затвора наставља с отпором као супервизор образовних програма за све затворенике.”

Исмаил Ханије, политички лидер Хамаса, изричито захтева да се у групи више десетина Палестинаца који би били ослобођени током могућег прекида ватре нађе и Баргути. Израел верује да се у Гази налази 136 талаца, укључујући и најмање 32 која су страдала од почетка офанзиве. Током седмодневног примирја у новембру, 110 талаца размењено је за 240 палестинских затвореника. Израел и Хамас наговештавају да су спремни за нови договор око 10. марта, датума почетка исламског светог месеца рамазана, могуће и касније током његовог трајања.

Ко је Марван Баргути? Терориста, како тврде Израелци, или палестински Нелсон Мандела, како га описују следбеници? „Да ли је он прагмата који уједињује или је злочиначки ум иза тероризма?”, како се пита израелски „Хаарец”.

Рођен је 1959. у близини Рамале на Западној обали, а с 15 година је пришао Фатаху, највећој од група које чине Палестинску ослободилачку организацију, коју је предводио Јасер Арафат. Први пут је хапшен 1976, па поново 1978. и 1983. Кад је ослобођен, отпочео је студије на универзитету Бирцајт, где је предводио савет студената. Довољно да буде хапшен 1984. и 1985. Протеран је у Јордан, а 1989. изабран је за члана Револуционарног савета Фатаха.

После седам година изгнанства, према одредбама Споразума из Осла, дозвољен му је повратак на Западну обалу, где је 1994. изабран за секретара Фатаха. Две године касније изабран је за члана Палестинског легислативног савета (ПЛЦ), парламента, и одмах је покренуо кампању против корупције палестинских званичника, што му доноси популарност.

Био је поборник споразума из Осла, али се од времена колапса самита у Кемп Дејвиду 2000. и избијања Прве интифаде знатно радикализовао. Постао је лидер Фатаха на Западној обали и помињан је као могући Арафатов наследник. Повезао се с бригадом Ал Акса која је преузела одговорност за бројне нападе на Израелце и самоубилачке акције и стао на чело групе Танзим, милитантног крила Фатаха.

Преживео је израелски покушај атентата и убрзо је ухапшен (15. априла 2002), а две године касније, због убиства 26 особа, осуђен је на максималну казну – пет доживотних затвора за убиства и још 40 година за покушаје убиства и заверу.

Иако у затворској ћелији, успео је да сачува знатан део своје политичке моћи. Изабран је за члана ПЛЦ 2006. Био је кључни посредник између Фатаха и Хамаса 2007, у време њиховог оружаног сукоба, после којег је Хамас преузео пуну контролу над појасом Газе. У одсуству је 2009. поново изабран у руководство Фатаха.

У Израелу су неки упозоравали да ће заточеништво само појачати Баргутијев престиж међу Палестинцима. Током 2017. организовао је палестинске штрајкове глађу по више затвора, а 2021. најавио је да ће изаћи на парламентарне изборе на листи странке „Слобода” заједно с Насер ал Кудвом, Арафатовим нећаком и бившим министром иностраних послова.

Избори ни до данас нису одржани, пошто их је Абас 2021. отказао, али је он за лидерство наставио да се бори из затвора. „Мит ће се увећавати сам по себи”, говорио је бивши израелски премијер Ехуд Барак. И био је у праву. Сматра се да би данас Баргути највероватније победио у трци за наследника председника Абаса, коме је 88 година.

Баргутијева супруга Фадва интензивно лобира у корист свог супруга по арапском свету и међу дипломатама САД, Русије и Европске уније апелујући да раде на његовом ослобађању.

Тражећи његову слободу, Хамас покушава да се представи као саставни део палестинског народа. Планира решења за дан после завршетка рата у Гази. Рачуна да ће непопуларни Абас бити уклоњен током процеса „ревитализације” палестинске власти из Рамале, како је то описао амерички председник Џозеф Бајден. Баргути остаје као најприхватљивији избор. По свим истраживањима, он је испред Фатаховог Абаса, али и Хамасовог Ханијеа.