Palestinski Mandela na Hamasovoj listi za razmenu

Od svih imena s liste palestinskih zatočenika čije oslobađanje u razmeni za preostalih stotinak talaca posebno traži Hamas, jedno ime mora da je neprihvatljivo izraelskim vlastima – Marvan Barguti.

Jedan od najuglednijih lidera Fataha i najpoželjniji kandidat za budućeg palestinskog predsednika u Izraelu je osuđen na pet kazni doživotnog zatvora, plus 40 godina zbog terorističkih ubistava, a nedavno je iz zatvora Ofer prebačen u samicu na neidentifikovanoj lokaciji, pošto tvrde da u vreme rata u Gazi pokušava da ohrabri otpor na okupiranoj Zapadnoj obali.

„Barguti kroz nekoliko kanala pokušava da izazove treću intifadu na Zapadnoj obali”, tvrdi zatvorska administracija, podrazumevajući palestinske ustanke iz 1987. i 2000, u kojima je Barguti imao važnu ulogu.

Istaknuti palestinski lider više puta je hapšen i proterivan, preživeo je nekoliko izraelskih atentata, a u zatvoru se nalazi još od 2002. „Uprkos dugim godinama u zatvoru, Barguti i dalje pruža otpor i veruje u slobodu i kraj izraelske okupacije”, saopštila je izraelska Komisija za zatvorenike u obrazloženju premeštaja u samicu. „On unutar zatvora nastavlja s otporom kao supervizor obrazovnih programa za sve zatvorenike.”

Ismail Hanije, politički lider Hamasa, izričito zahteva da se u grupi više desetina Palestinaca koji bi bili oslobođeni tokom mogućeg prekida vatre nađe i Barguti. Izrael veruje da se u Gazi nalazi 136 talaca, uključujući i najmanje 32 koja su stradala od početka ofanzive. Tokom sedmodnevnog primirja u novembru, 110 talaca razmenjeno je za 240 palestinskih zatvorenika. Izrael i Hamas nagoveštavaju da su spremni za novi dogovor oko 10. marta, datuma početka islamskog svetog meseca ramazana, moguće i kasnije tokom njegovog trajanja.

Ko je Marvan Barguti? Terorista, kako tvrde Izraelci, ili palestinski Nelson Mandela, kako ga opisuju sledbenici? „Da li je on pragmata koji ujedinjuje ili je zločinački um iza terorizma?”, kako se pita izraelski „Haarec”.

Rođen je 1959. u blizini Ramale na Zapadnoj obali, a s 15 godina je prišao Fatahu, najvećoj od grupa koje čine Palestinsku oslobodilačku organizaciju, koju je predvodio Jaser Arafat. Prvi put je hapšen 1976, pa ponovo 1978. i 1983. Kad je oslobođen, otpočeo je studije na univerzitetu Bircajt, gde je predvodio savet studenata. Dovoljno da bude hapšen 1984. i 1985. Proteran je u Jordan, a 1989. izabran je za člana Revolucionarnog saveta Fataha.

Posle sedam godina izgnanstva, prema odredbama Sporazuma iz Osla, dozvoljen mu je povratak na Zapadnu obalu, gde je 1994. izabran za sekretara Fataha. Dve godine kasnije izabran je za člana Palestinskog legislativnog saveta (PLC), parlamenta, i odmah je pokrenuo kampanju protiv korupcije palestinskih zvaničnika, što mu donosi popularnost.

Bio je pobornik sporazuma iz Osla, ali se od vremena kolapsa samita u Kemp Dejvidu 2000. i izbijanja Prve intifade znatno radikalizovao. Postao je lider Fataha na Zapadnoj obali i pominjan je kao mogući Arafatov naslednik. Povezao se s brigadom Al Aksa koja je preuzela odgovornost za brojne napade na Izraelce i samoubilačke akcije i stao na čelo grupe Tanzim, militantnog krila Fataha.

Preživeo je izraelski pokušaj atentata i ubrzo je uhapšen (15. aprila 2002), a dve godine kasnije, zbog ubistva 26 osoba, osuđen je na maksimalnu kaznu – pet doživotnih zatvora za ubistva i još 40 godina za pokušaje ubistva i zaveru.

Iako u zatvorskoj ćeliji, uspeo je da sačuva znatan deo svoje političke moći. Izabran je za člana PLC 2006. Bio je ključni posrednik između Fataha i Hamasa 2007, u vreme njihovog oružanog sukoba, posle kojeg je Hamas preuzeo punu kontrolu nad pojasom Gaze. U odsustvu je 2009. ponovo izabran u rukovodstvo Fataha.

U Izraelu su neki upozoravali da će zatočeništvo samo pojačati Bargutijev prestiž među Palestincima. Tokom 2017. organizovao je palestinske štrajkove glađu po više zatvora, a 2021. najavio je da će izaći na parlamentarne izbore na listi stranke „Sloboda” zajedno s Naser al Kudvom, Arafatovim nećakom i bivšim ministrom inostranih poslova.

Izbori ni do danas nisu održani, pošto ih je Abas 2021. otkazao, ali je on za liderstvo nastavio da se bori iz zatvora. „Mit će se uvećavati sam po sebi”, govorio je bivši izraelski premijer Ehud Barak. I bio je u pravu. Smatra se da bi danas Barguti najverovatnije pobedio u trci za naslednika predsednika Abasa, kome je 88 godina.

Bargutijeva supruga Fadva intenzivno lobira u korist svog supruga po arapskom svetu i među diplomatama SAD, Rusije i Evropske unije apelujući da rade na njegovom oslobađanju.

Tražeći njegovu slobodu, Hamas pokušava da se predstavi kao sastavni deo palestinskog naroda. Planira rešenja za dan posle završetka rata u Gazi. Računa da će nepopularni Abas biti uklonjen tokom procesa „revitalizacije” palestinske vlasti iz Ramale, kako je to opisao američki predsednik Džozef Bajden. Barguti ostaje kao najprihvatljiviji izbor. Po svim istraživanjima, on je ispred Fatahovog Abasa, ali i Hamasovog Hanijea.