Статус отпремнине кад је радник технолошки вишак

Послодавац има обавезу да најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа, запосленом исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је он остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду, укључујући и исплату новчане накнаде уместо коришћења годишњег одмора који није искоришћен у целини или делимично. То је тако у случају када запосленом престане радни однос због одласка у пензију или из оправданих технолошких, економских или организационих промена код послодавца (технолошки вишак), а када привредно друштво послује у редовним околностима. Исплата новчане накнаде уместо коришћења годишњег одмора запосленом врши се у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Поред ове обавезе послодавца која постоји у случају престанка радног односа запосленог по било ком основу, послодавац у оваквим случајевима има обавезу и на исплату отпремнине, а износи отпремнина и начини обрачуна истих ће се разликовати у зависности од основа по којем ће она бити исплаћена.

- Закон о раду предвиђа исплату отпремнине због одласка у пензију запосленог у минималном износу који је послодавац дужан да запосленом исплати, и то најмање у износу од висине две просечне зараде у Србији, уз могућност послодавца да својим општим актом предвиди и већи износ оваквих примања, али никако мањи. У случају престанка радног односа запосленог услед оправданих технолошких, економских или организационих промена код послодавца, висина износа отпремнине обрачунава се на другачији начин и зависи од више параметара - наводи Вукашин Вуковић, сарадник у адвокатској канцеларији „PC law”.

Висина отпремнине која се исплаћује при престанку радног односа по основу технолошког вишка, такође се, пре свега, може утврдити општим актом послодавца (колективни уговор или правилник о раду) или уговором о раду, тако да она може бити прописана на начин на који је то закон уредио (у законски минимално утврђеном износу) или у већем износу, при чему би се и у том случају примењивала такође обавеза исплате износа прописаног општим актом.

Законодавац прописује да у сваком случају, минимални износ отпремнине који се може исплатити по овом основу не може бити нижи од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину, а при чему се под зарадом подразумева просечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Да би се дошло до износа отпремнине на начин на који закон то уређује, потребно је пре свега утврдити износ просечне зараде запосленог за последња три месеца који претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина (уколико су исте исплаћене). Тако на пример, уколико се отпремнина исплаћује у мају, просечна зарада ће се израчунати тако што ћемо збир зарада за фебруар, март и април поделити са 3.

-Када кажемо месечна зарада, под истом се поред зараде за обављени рад и време проведено на раду, у калкулацију узимају и зарада коју запослени оствари по основу доприноса пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и друга примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду. Исте се рачунају заједно са припадајућим порезима и доприносима из зараде, односно сходно свему наведеном релевантна је тзв. бруто 1 зарада - наводи он.

Након што се утврди релевантна просечна месечна зарада у складу са горе прописаним критеријумима, трећина овако утврђеног износа просечне зараде помножи са бројем целих година које је запослени провео на раду код послодавца, након чега се добија минимални износ отпремнине.

-Мора се имати у виду да се под целим годинама које је запослени провео на раду код послодавца подразумева период који је запослени провео у радном односу код послодавца, али и време проведено код послодавца претходника у случају статусне промене, као и код повезаних лица са послодавцем. Треба истаћи да у обрачун улазе само пуне године рада, па тако рецимо уколико је неко лице код послодавца у радном односу провело три године и 11 месеци, за обрачунавање износа отпремнине релевантне ће бити само 3 године - истиче Вуковић.

За обрачунавање и исплату отпремнине релевантан је само период који запослени провео у радном односу, што значи да за време за које је провео на раду ван радног односа, запослени нема право на обрачун отпремнине.