„Одмор башибозука” од 5. марта пред публиком

Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука”, купљена на аукцији новембра прошле године у лондонском „Садебију”, која се у нашој јавности жељно од тада очекује, биће изложена од 5. марта у Конаку кнегиње Љубице, потврдила је медијима Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Како је за Танјуг истакла, дело неће бити само представљено. већ ће га пратити и оригинални мобилијар из атељеа нашег великог уметника који је свој легат завештао овом музеју, па ћемо моћи да осмотримо изблиза и његов штафелај, палету и одевне предмете.

Слика ће бити по свим стандардима обезбеђена и биће изложена око месец дана а будући да је њена тематика оријентална сам Конак кнегиње Љубице и његов препознатљив амбијент одговарају и епохи и оријенталном духу слике.

Подсетимо, овај рад био је понуђен у оквиру колекције оријенталне уметности и декоративних предмета и намештаја из 18. века из резиденције „Белгравија” у центру Лондона, а под аукцијским називом „Пут свиле – слике оријенталиста и намештај из резиденције у Белгравији”. Ово уље на платну, димензија 68 са 60,5 ценнтиметара (без рама 41 са 32,5), плаћено је 240.000 фунти „на чекићу” (без пореза и провизија) а његова процењена вредност износила је између 70.000 и 100.000 фунти. Како нам је одмах након аукције испричала Јелена Медаковић, изузетни примерци оријенталне тематике познатих европских сликарских имена били су уз нашег Јовановића, чија је слика била једна од најлепших и највреднијих међу понуђенима. Иначе, слику је породица Белгравија купила такође на аукцији крајем осамдесетих година прошлог века.

– Музеј града Београда био је за њу дуго заинтересован јер, и поред тога што у нашем фундусу имамо 211 Јовановићевих дела, немамо ниједну слику из његове оријенталне фазе, а тој тематици он је посветио добар део свог опуса. Његова врло репрезентативна дела из ове фазе могу се наћи у разним светским приватним колекцијама –рекла је том приликом она за наш лист.

Истичући још једном значај који значај Јовановићевог опуса, Јелена Медаковић нагласила је да је он аутор изузетне продукције, који се школовао у Бечу, живео је и у Лондону и кретао се изучавајући шири простор Балкана, а радио је за тадашње велике галеристе и нема теме што је за време свог богатог стваралаштва није обрадио.

–  Рођен је педесетих година 19.  века, а стварао је до педесетих година 20. века, покрива два века и велике промене које су се десиле у свету сликарства и време је ево потврдило његов значај, јер то јесте наш највећи и најпознатији уметник на ширем простору. Његова дела су једина која на аукцијама достижу ове изнимне вредности – рекла је она ових дана у разговору за „Политику” и истакла мало познате детаље:

– Он је имао велико поверење у институције, али то поверење код великих уметника, колекционара и потенцијалних дародаваца је касније било донекле и пољуљано и морам да нагласим да се, срећом, то мења, посебно у последње време. Што се нашег музеја тиче, рецимо и Влада Величковић нам је поклонио колекцију слика у међувремену, као и многи други. Да се вратимо на Пају, осим што је поред већ поменутих слика поклонио и око 650 предмета музеју, са тадашњим директорком Зором Симић Миловановић две године је блиско сарађивао на концепту реконструкције свог бечког атељеа и сређивао списак слика које ће завештати. Цео концепт је касније заживео као Музеј Паје Јовановића. Његова супруга Муни је ту живела до своје смрти, а директорку је чак Паја задужио и да се позабави и његовом кремацијом и сахраном, што се и десило.

Пошто се очекује велики број посетилаца, наша саговорница додаје још један детаљ - на располагању ће бити и виртуелна тура кроз Музеј Паје Јовановића (1859–1957), а у дворишту конака панои њему посвећени.