Испитни ритуал

Ниш – Свако ко би чуо да је студент пред сам испит предао професору индекс с новцем, без много размишљања би закључио да је реч о покушају подмићивања, односно „куповине” добре оцене. У Нишу се недавно догодило нешто налик томе, али апсолутно није имало везе са потплаћивањем професора.

У минулом јануарско-фебруарском испитном року на Медицинском факултету Универзитета у Нишу, уочи испита из предмета оториноларингологија, двојица студената предала су индексе са новцем проф. др Душану Милисављевићу. Овај угледни универзитетски радник, редовни професор и директор Клинике за ухо, грло и нос УКЦ Ниш, био је, како је касније испричао, прилично изненађен и у првом тренутку узнемирен. А када је узео и отворио индексе, отео му се осмех олакшања.

Видео је новчанице од 10 динара у једном, односно 10 македонских денара у другом. А онда је чуо и објашњење које га је изненадило.

Студенти су му рекли да овај „ритуал” спроводе пред сваки испит, јер верују да им новчанице у апоенима од десет динара, односно денара, доносе десетке на испитима.

Како је професор Милисављевић испричао препричавајући описани догађај, обојица студената су веома квалитетно припремили испит и показали висок ниво познавања материје. И један и други добили су – деветке.

Комплетан догађај, уз фотографију, проф. др Душан Милисављевић објавио је и на друштвеним мрежама. Притом је написао „да жели свим студентима срећу”, али и „да је за полагање испита потребно озбиљно учење, свакако и знање, а не ослањање на сујеверје”.

Разумео је угледни педагог да симболично студентско (о)стављање за срећу новчаница од 10 српских динара (девет евроценти) или 10 македонских денара (око 16,5 центи) није био покушај подмићивања, али није пропустио да укаже да такви обичаји нису примерени академским грађанима, поготову не студентима медицине.

Догађај о коме је посредством социјалних мрежа обавестио проф. др Душан Милисављевић побудио је пажњу јавности. Многе је, баш као и професора Милисављевића, искрено насмејао. Али, инспирисао је и мноштво реакција и коментара, у којима се није скривала неверица пред чињеницом да у данашња времена има студената који више верују у „магијске ритуале” него у свој труд.