Све већи губици косовских компанија

Док премијер привремених приштинских институција Албин Курти уводи мере којима се онемогућава да роба из централне Србије уђе на Косово и Метоију, оно што постоји од фирми и компанија у овом делу земље, је у озбиљном проблему. Косовска предузећа претрпела су озбиљан пад свог присуства на међународним тржиштима током прошле године. Тренд пада извоза настављен је и у јануару ове године. За разлику од извоза, Косово и Метохија је у 2023. години имало више увезене робе. И у првом месецу ове године забележен је пораст увоза.

Присуство косовских производа на међународним тржиштима смањено је за 100 милиона евра прошле године, у поређењу са 2022. Такође је забележен пад извоза у јануару ове године за три одсто.

Упркос свему томе, премијер Курти је у готово сваком појављивању, како на Косову, тако и ван њега, изјављивао да се од његовог доласка на власт извоз удвостручио.

„За ове три године удвостручили смо и извоз и директне стране инвестиције”, рекао је Курти не говорећи на које конкретне податке се позива.

Раст извоза је убрзано почео 2021. године, када је Куртијева влада дошла на власт, и наставио се бржим темпом 2022. године. Курти није говорио о томе које су владине политике можда утицале на ово повећање, али је, према речима економисте Едисона Џакуртија, до тога дошло због поремећаја у ланцу снабдевања.

„Простори настали као резултат поремећаја у ланцу снабдевања, који су утицали како на промену обима и састава робне размене између различитих земаља, тако и на повећање тражње након укидања рестриктивних мера, као последица ковида – 19, највише је утицало на повећање извоза робе. Различите индустрије или компаније са Косова су користиле ове просторе продајући своју робу на тржиштима ван Косова“, рекао је Јакурти.

Он је нагласио да ако се упореде разлике између номиналне и реалне вредности робног извоза, види се да је део повећања последица раста цена. Према подацима Царине, КиМ је током 2023. године извезло робе у вредности од 820 милиона евра, док је пре годину дана извоз достигао рекордну вредност од 920 милиона евра.

Што се тиче увоза, он је вредео 5,7 милијарди евра 2023, а 2022, 5,6 милијарди евра.

Чак је и енергетска криза, као резултат рата у Украјини, утицала да Косово извози више електричне енергије током 2022.

У првом месецу ове године забележен је и пад извоза. Према подацима Агенције за статистику спољне трговине, у јануару је извезено робе у вредности од 60.3 милиона евра, или три одсто мање него у истом периоду прошле године. Са увозом се десило супротно. У јануару је порастао седасм одсто, односно 380 милиона евра. Влада је тек средином прошле године усвојила Индустријску политику 2030, где је циљ смањење трговинског дефицита.