Странци подигли цене некретнина у Грчкој

Од нашег дописника

Атина – Цене квадрата стамбеног простора у Грчкој, посебно у Атини, порасле су за више од 15 одсто, што је, процењује се, још далеко од могућег максимума. На тржишту недостаје више од 212.000 кућа и станова, а све што је у понуди кад је реч о старој градњи, већ су купили – странци.

Према статистикама, стамбени квадрати у Грчкој, уз које иду сунце и море, много су јефтинији него у западним земљама. Такође, некретнине скупље од осамсто хиљада евра улазе у категорију која гарантује добијање петогодишњег боравка, такозване златне визе. До прошле године за ову визу је било довољно да некретнина има вредност од 250.000 евра, али је сума сада дуплирана.

Интересовање за куповину скупих станова у центру и јужним деловима Атине порасло је за 85 одсто. Већ су капарисани станови у луксузном комплексу „Атинска ривијера”, налик на „Београд на води”, који се гради на простору некадањег аеродрома „Елинико”. Реч је о инвестицији вредној више од осам милијарди евра, која ће у потпуности изменити Булевар Посејдонос и јужни део Атине.

Истовремено, у даљим општинама и у Пиреју, као и на Родосу, Халкидикију и Криту, некретнина са „златном визом” и даље може да се добије за 250.000 евра, јер је идеја да се тамо привуче што више инвестиција које би мање развијеним деловима земље, посебно острвима, омогућиле процват. Само у прошлој години директне стране инвестиције у непокретности донеле су Грчкој више од милијарде и по евра.

Тренутно цене у Грчкој расту у просеку од 12 до 15 одсто у односу на прошлу годину и у популарним приобалним општинама цене квадрата у старој градњи у просеку се крећу од најмање 4.700 у Алимосу, преко 5.000 евра у Глифади и више од 7.000 евра у Вугљаменису. И док то за странце изгледа као елдорадо, Грци много теже подносе терет високих цена станова, посебно кад је реч о рентирању, јер се у бољим општинама тражи и 17 евра по стамбеном квадрату. Тешко им је и да се определе за куповину стана, јер цене расту много брже него плате. Равнотежа на тржишту дугорочно је поремећена јер је „најезда странаца” само у прошлој години резултирала чињеницом да је њима продато чак 85 одсто слободних квадрата.

Проблем су и гараже и паркирање, јер у Грчкој ово питање никада није систематски решавано, казне нису наплаћиване, „соколово око” попут оног у Београду никада није постојало... Зато се у Грчкој возачи и даље паркирају где стигну, на тротоарима, зеленим површинама, аутобуским станицама и пешачким прелазима... Оно што је у осталим европским градовима незамисливо, овде је правило понашања.

Тек недавно у Атини су на најударнијим семафорима монтиране камере које бележе прекршаје, саобраћајна полиција се у пракси ретко среће, казне често пишу возилима са страном регистрацијом, а домаћим много ређе. Јавних гаража је мало, па је зато уносан посао имати мањи приватни паркинг између зграда или на слободној површини. Примера ради, испред две велике болнице на северу Атине нема јавног паркинга, али зато има десет мањих, где се за сат паркирања плаћа осам, девет или 10 евра. У центру Атине сат стајања на приватном паркингу одавно је скупљи од 20 евра.

Паркинг-места пре четири године могла су се купити по просечној цени од 10.000 евра, а сада коштају 20.000. У центру, око Синтагме, паркинг-место површине 20 квадратних метара коштало је 60.000, а ове 70.000 евра. У већини нових зграда предвиђене су гараже или паркинг-места, а њихов вишак продаје се комшијама из краја. Истовремено, у великим градским пројектима око нових станица метроа и трамвајских линија које треба да растерете саобраћај, питање јавних гаража и даље се заобилази.