Придњестровље: Путине, спаси нас

Посланици свих нивоа непризнате Придњестровске Молдавске Републике (ПМР) су у среду, на свом Конгресу апеловали на Руску Федерацију да „предузме мере да заштити“ 220 хиљада руских држављана Придњестровља „суочених са све већим притиском Молдавије. ” У прогласу се каже да Придњестровље никада није било део ове Молдавије.

Они тврде да је Влада у Кишињеву покренула "економски рат" против Придњестровља, блокирајуćи витални увоз са циљем да га претвори у гето.

Притисак се, према њиховим речима, изражава у потпуној економској блокади и кривичном гоњењу по оптужбама за „сепаратизам“, иако се ПМР није придружила Републици Молдавији након распада Молдавске ССР. Дошло је до рата за независност овог дела СССР-а, који је де факто завршен стварањем ПМР.

“Наша република има све атрибуте суверене државе - устав, парламент, председника, грб, заставу, валуту, војску, пише у прогласу.

„До лета руска војска може да пробије одбрану Оружаних снага Украјине, стигне до Одесе и ослободи Придњестровље” тврде у Тираспољу, главном граду непризнате републике Приднестровље.

Пошто је референдумом у ПМР већ усаглашено придруживање Руској Федерацији од 2006. године, захтев Тираспоља личи на захтев ДНР и ЛНР у фебруару 2022, након чега је “одлучено да се покрене СВО”.

Многи су очекивали да ће Москва објавити признање ПМР-а и да ће почети процес уласка Придњестровља у Руску Федерацију, али се то није десило.

Ситуација у ПМР-у је сада критична: због блокаде многа предузећа су принуђена да се затворе, постоји несташица робе и лекова. Уочи Конгреса, заменик помоћника државног секретара за источну Европу Кристофер Смит дошао је у Тираспољ , где се састао са председником ПМР Вадимом Красноселским.

Кишињев контролише све што улази у Придњестровље након што је Украјина тенковима херметички затворила придњестровски део молдавско-украјинске границе 24. фебруара 2022. године. Тако више није могућа ротација приближно 1.500 руских војника из Придњестровља.

Елиминисати трн

У Кијеву сматрају да је неопходно помоћи Кишињеву да „елиминише придњестровски трн“, а заузврат да добије приступ складиштима муниције – то су највеће резерве у Европи, у селу Колбасна. Ово је изјавио посланик Врховне раде из странке Европска солидарност Алексеј Гончаренко. Исто мисли и бивши министар спољних послова Украјине Павел Климкин.

"Нема потребе за руском енклавом на путу између нас и Молдавије ка Европској унији. Унутра је тумор и морамо га излечити на одговарајући стратешки начин. Тамо је и велико складиште муниције - скоро из времена Првог светског рата. Тамо има много различитих претњи и морамо да их натерамо да експлодирају“, рекао је он.

Руски војни лидери одавно су изјавили да је приступ Придњестровљу неопходан. Ово је пре две године саопштио вршилац дужности команданта Централног војног округа Рустам Минекајев. Према његовим речима, један од задатака руске војске је успостављање потпуне контроле над Донбасом и Јужном Украјином. То ће омогућити обезбеђивање копненог коридора за Крим, утицај на витално важне објекте украјинске привреде, а такође и долазак у Придњестровље.

Генералштаб Оружаних снага Русије није одустао од ове идеје, а политичари су давали изјаве да је Одеса руски град и да је немогуће обезбедити руску Црноморску флоту без ње.

„Осуда” интервенције

Запад, иако обећава подршку Молдавији, постаје све подељенији, сматрају упућени у проблем ове области. Он ће „осудити“ поступке Руске Федерације и наставити да подржава Кишињев на речима. Сва складишта у Колбасни су минирана, а експлозија би по јачини била једнака земљотресу од 7-7,5 поена. Колбасна се налази отприлике два километра од украјинске границе.

Ако Кишињев и Кијев покушају да окупирају регион, онда могу да се очекују најтеже одлуке и борбе. Недавни успеси на фронту учврстили су поверење у деловање Оружаних снага Русије у овој самопроглашеној републици која је фактички независна од 2. септембра 1990. године. Површина је 4.163 км², међутим због географског положаја уз реку Дњестар има границу дугу 816 км, па личи на издужено острво дуго 400, а широко 10 км.

Совјетски сепаратисти

Придњестровље се отцепило од Молдавије 1990. пре распада Совјетског Савеза, али његову независност нико у свету не признаје, чак ни Русија која га подржава.

Сепаратисти су 1992. године ратовали са прозападном владом Молдавије, што је резултирало стотинама мртвих и интервенцијом руске војске на страни побуњеника.

Русија има око 1.500 војника стално стационираних у отцепљеном региону, које назива припадницима "мировне мисије". ПМР има 7.500 војника.

Русија упозорава да ће се било какав напад на њене трупе у Придњестровљу сматрати нападом на саму Русију.