Оптужбе за социјализам у САД

Од нашег сталног дописника Вашингтон, 22. септембра – „Социјалисто, губи се одавде”, добацила је грађанка Дајана Фанинг демократском председничком кандидату Бараку Обами док је мезетио роштиљ после изборног скупа на Флориди. Није се загрцнуо. Већ је, рекло би се, навикао и на такву прозивку која се овде, у политичкој елити и маси конзервативаца, сматра осуђујућом за сваког коме се упути, а поготову за такмаца у трци ка Белој кући.

За „форсирање социјализма” већ су га оптужили и републикански ривал Џон Мекејн и његова кандидаткиња за потпредседника Сара Пејлин. Усвајајући такву етикету као тачну, поједини њихови следбеници чак тврде да је курс илиноиског сенатора „изразито антиамерички”.

То што Обама препоручује „није американизам, већ се то зове социјализам, комунизам”, најоштрији је био републикански сенатор Мел Мартинес, сугеришући да је економски план демократског фаворита сличан Кастровом на Куби. „Нема никакве сумње да су предстојећи избори референдум о социјализму”, ускликнуо је Мекејнов подржавалац, активиста Џон Хенкок на скупу у Сент Луису…

Кад би неупућени слушали само такве покличе, могли би да помисле да Америка упада у левичарску „плишану” револуцију, да јој прети опасност од урушавања капиталистичког система на коме је просперирала, па и да је можда забасала у унутрашњу верзију хладног рата, с такорећи „гвозденом завесом” између „непомирљивих” идеологија. Такви утисци би, наравно, били неосновани.

Чињеница је, међутим, да се овде данас о социјализму говори више него и у једној другој земљи у којој неки облик КП није на власти. Финансијска криза и изборна заоштравања искомбиновале су нову везу између трошења новца и скупљања гласова, уз појачавање идеолошких дисквалификација.

На удару такве нове спреге је најчешће и пригодно – Обама, коме се пребацује да је у разговору с „Џоом водоинсталатером” из Охаја предложио прерасподелу блага од богатих ка сиромашнијима, што је „типично за социјализам”. Не поричући да је за „прогресивно опорезивање”, он га образлаже потребом да се поправи ситуација „95 одсто мање имућних сународника”, да се побољшају прилично запуштена стања у здравству и образовању. Жаоке да тако гради социјализам одбацује и навођењем да га подржавају и један од најбогатијих и сада најуспешнијих бизнисмена Ворен Бафет, бивши шеф централне банке Пол Волкер, бивши министри финансија Роберт Рубин и Лери Самерс, бивши шеф дипломатије и Здруженог генералштаба оружаних снага Колин Пауел и низ других чувара постојећег устројства.

Зар је веће „одступање од система” ако се више опорезују богати од сиромашних, него кад се због потреса на Волстриту од пореских обвезника „измузе” готово 1.000 милијарди долара да би се се стабилизовали а делимично и национализовали приватни финансијски гиганти, питају се и грађани и експерти. Рекло би се, додају стручњаци, да је садашњим усмеравањем новца ка посрнулим банкама на делу чудан коктел – капитализма за сиромашне, а социјализма за богате.

Снажном интервенцијом на Волстриту, Америка је постала „више комунистичка од Кине”, сматра берзант и финансијски коментатор Џим

Роџерс, а професор Лери Сабато, са Универзитета Вирџинија, исту појаву је посредством Си-Ен-Ена оценио као „нечувен, можда највећи, пример социјализма у историји САД”. „Највећи социјалиста је данас Џорџ Буш”, коментарише истим поводом и директор за изучавање управљања при Институцији Брукингс Дарел Вест. „Један од главних изазова будућем председнику САД, биће– обнова приватизације институција које је социјализовала Бушова администрација”, прогнозира још врло утицајни Волкер.

Испада, кад се све речено узме у обзир, да се овде размахао „социјализам” као средство за одбрану пољуљаног модела капитализма, којим је доминирала „саморегулација тржишта”. Консултовани стручњаци у „Меклечи њуспејперсу” упозоравају, пак, да није јасно шта се овде подразумева под– социјализмом. Подсећају да се обично њиме означава „државно власништво над средствима за производњу и државна прерасподела националног богатства”. Па да је демократски социјализам знатно популарнији у западној Европи него у САД, где се социјализам најчешће поистовећивао с комунизмом (нарочито у хладном рату).

Амерички демократски капиталистички систем, мисли аутор поменутог медија, није ни социјалистички нити чисто тржишни, већ њихова мешавина, с прогресивним опорезивањем уведеним пре 95 година. Али, сада су социјалне разлике достигле рекордне размере.„Ако сада и идемо ка социјализму, то је заслуга обеју главних странака”, указује Пол Бек, политиколог са Универзитета Охајо. Јер, републиканска власт је делимично произвела кризу и заједно с демократама упаковала 700 милијарди буџетских долара, којима следи „репете”, за смиривање буре на Волстриту. А чему се упућује критика да „институционализује слободу тржишта само за успехе, а не и за неуспехе”.

Обама каже да би – другачије, да би променио рутину и Вашингтона и Волстрита и нације. Уз остало и – променом у опорезивању. Коментаторка „Вашингтон поста” га данас брани од оптужби за „социјалистичко усмерење”, подсећањем на речи некадашњег судије Оливера Вендела Холмса да су порези пре свега – „цена цивилизованог друштва”…