Жене које су ослобађале Београд

Прва жена која је у Београд ушла на руском тенку приликом ослобођења Београда октобра 1944. године била је Кристина Јовановић Кица. У време када је са црвеноармејцима са падина Авале стигла до центра града имала је само 19 година, али и две године партизанског „стажа” у 21. српској дивизији. Била је носилац Партизанске споменице 1941. и за своју пожртвованост одликована је више пута. Ње и жена које су свој живот дале за ослобођење престонице присетио се на Дан жена Бора Ерцеговац, председник СУБНОР-а Београда.

– У борбама за слободу нашег града живот је дало 2.994 бораца НОВЈ-а (Народноослободилачка војска Југославије) и 960 црвеноармејаца. Од тог броја 150 су биле жене. Међу хероинама које су страдале у борбама била је и Драгица Јовановић (24), болничарка у Првој пролетерској бригади из околине Ваљева.

Драгица је свој живот положила у току жестоких борби на Теразијама 19. октобра 1944. године и то при покушају извлачења рањеног друга. Жене су у Народноослободилачком рату чиниле јак стуб одбране наше земље. Колико су биле важне за ослобођење земље говори податак да је у НОБ-у од јуна 1941. до маја 1945. године у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије борило се око 100.000 жена, од којих је 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Од тог броја више од 3.000 њих постали су тешки инвалиди. Њих 3.344 добило је Партизанску споменицу 1941. Више од 2.000 жена постале су официри Југословенске армије. Од око 1.700.000 Југословена, колико је страдало у рату, око 620.000 су жене, а само у логорима их је убијено више од 282.000  – истиче Ерцеговац.

Наше даме су се у току рата бориле и за своја прва па су се организовале 6. децембра 1942. године у Босанском Петровцу и формирале Антифашистички фронт жена. У његовом организовању учествовало је 166 жена. Снагу и самосталност изграђену у рату жене су ојачале и након рата. Успеле су да се изборе за право гласа, право да се образују, а многе од њих биле су на руководећим положајима.

Тековине те борбе негује СУБНОР. Ова организација у Београду ове године обележава 80 година постојања. Припреме за овај јубилеј који ће се званично обележити 20. октобра, на дан ослобођења престонице у Другом светском рату, већ су почеле.

– За сада урађен је детаљан план, усвојени су слоган „Београд је слободан” и лого „Београд је град херој” и у њему се налази Орден народног хероја, детаљно су разрађени задаци и носиоци задатака. Планом су предвиђена полагања венаца на бројна спомен-обележја из НОР-а у Београду, округли сто на тему ослобођења Београда, промоција књиге са тематиком из НОР-а, спортска такмичења, изложба слика „Жене у НОР-у”… Централни догађаји обележиће ће се 20. октобра када ће бити одржана академија и положиће се венци на Гробљу ослободиоцима Београда и руском војнику, на гробове маршала Јосипа Броза Тита и генерала, народног хероја Пека Дапчевића – објашњава Ерцеговац.

СУБНОР Београда је невладина, нестраначка, патриотска и хуманитарна организација која броји више 15.000 чланова и највећа је градска антифашистичка организација у Србији и на Балкану.