Даме ређе носе оружје

Све је више жена на важним функцијама и радним местима у Министарству унутрашњих послова. Тренутна заступљеност жена у МУП-у је око 27 одсто. Оне се у свакодневном раду у полицији суочавају са различитим, тешким и изазовним ситуацијама и увек су ту да пруже помоћ грађанима, док мушкарци углавном обављају дужности у вези са високим нивоом физичке издржљивости, као и са применом средстава принуде и радом у специјалним јединицама.

„У полицији је положај и статус жена са колегама изједначен и нема дискриминације. На пословима које радим већа је заступљеност жена и са успехом обављамо све послове равноправно са колегама. Истакла бих веома добру сарадњу са свим линијама рада у оквиру МУП-а и напоменула бих да све евентуалне препреке савладавамо тимски и брзо, без икаквих проблема”, каже за „Политику” Оливера Симић, која у Министарству унутрашњих послова ради већ 26 година.

Наша саговорница је од почетка каријере у Полицијској станици Чукарица у Одсеку за управне послове, где ради на свим пословима и рефератима.

„Већ 22 године радим као млађи инспектор за управне послове на пословима оружја”, каже Оливера Симић.

Њена колегиница Јелена Тадић за „Политику” истиче да иако се за МУП везује прича да је то претежно мушки колектив, жене су ипак заслужне за вођење послова без којих грађани не би могли нормално да функционишу, као на пример, израда личних докумената – личних карата и путних исправа, возачких дозвола и регистрације возила.

„У МУП-у сам запослена од 2006. године и све време у Полицијској станици Нови Београд. Радила сам на управним пословима – референт за управне послове, касније на радном месту инспектора за управне послове на пословима оружја, а затим на месту Руководиоца групе за управне послове”, каже Јелена Тадић.

Након трагичних догађаја 3. и 4. маја прошле године у београдској Основној школи „Владислав Рибникар” и селима Мало Орашје и Дубона, полицијски службеници на пословима оружја даноноћно су били ангажовани како би примили све пушке, пиштоље и експлозивне направе које су грађани доносили.

„За све нас то је био велики изазов – да одговоримо на сваки задатак како бисмо допринели већој безбедности грађана у нашем граду. Грађанима је омогућено да без много задржавања реше статус оружја. Захваљујући свим колегама на пословима оружја, сви задаци су успешно урађени”, истиче Оливера Симић.

Јелена Тадић додаје да је било врло одговорно и захтевно обављати ову врсту посла, јер се показало као веома битно обавештавање грађана о опасности држања оружја јер многи нису ни били обучени за руковање.

„Посао који обављам је веома изазован. Као жена у МУП-у сусрела сам се са радом који се претежно везује за ’мушке послове’. Радећи сам упознала нове моделе и марке оружја како се склапају и расклапају… Посебно је било изазовно у доба Уредбе о оружју, у мају 2023. године, да примимо сваки комад оружја од грађана, а да притом све протекне безбедно”, каже Јелена Тадић.

Оливера Симић објашњава да послови у вези са оружјем које обавља нису једноставни, али воли тај посао и научила је током година све у вези са тим.

„Најчешће долазим у контакт са људима који су ловци и стрелци, јер жене нису толико заступљене као власници оружја, те је то један од највећих изазова, односно добро познавање трендова са оружјем. Свој посао обављам професионално, савесно и у складу са законом”, истиче она.

На наше питање како усклађује пословни и породични живот, Оливера Симић одговара да то ради са успехом, јер је за све битна добра организација и додаје да када се ради оно што се воли, ништа није тешко. Јелена Тадић закључује да је рад са странкама веома одговоран и захтеван и да се труди да усклади породичне и пословне обавезе, а да ниједна страна не трпи.