У Брч­ком ре­шен про­блем др­жав­не имо­ви­не

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка  

Ба­ња­лу­ка – „Сре­ћан сам што је, ра­де­ћи за­јед­но, ста­нов­ни­штво Ди­стрик­та Брч­ко из­гра­ди­ло чврст те­мељ за бу­ду­ћи раз­вој и про­спе­ри­тет ди­стрик­та”, ре­чи су Хен­ри­ја Клар­ка ко­је је та­да­шњи су­пер­ви­зор за Брч­ко из­ре­као пре 22 го­ди­не на обе­ле­жа­ва­њу дру­ге по ре­ду го­ди­шњи­це ди­стрик­та. 

У ме­ђу­вре­ме­ну, Брч­ко је од­лу­ком Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не БиХ и аманд­ма­ном на Устав БиХ (је­ди­ним аманд­ма­ном на деј­тон­ски Устав ко­ји је из­гла­сан у до­ма­ћем пар­ла­мен­ту) по­твр­ђе­но као ко­нод­ми­ни­јум, од­но­сно вла­сни­што два ен­ти­те­та, али с вла­сти­том ад­ми­ни­стра­ци­јом, вла­дом и скуп­шти­ном. Ди­стрик­ту, чи­ји је су­пер­ви­зор увек био Аме­ри­ка­нац, за раз­ли­ку од ви­со­ког пред­став­ни­ка за БиХ (по­зи­ци­је ко­ја је увек до­де­љи­ва­на Евро­пља­ни­ма), по­шло је за ру­ком оно што два ен­ти­те­та, Ре­пу­бли­ка Срп­ска и Фе­де­ра­ци­ја БиХ, ни­ка­ко не успе­ва­ју. Др­жав­на имо­ви­на у Брч­ком укњи­же­на је као вла­сни­штво тог ен­ти­те­та.  

„Брч­ко је дав­но до­не­ло за­кон о вла­сни­штву и ствар­ним пра­ви­ма где је сва зе­мљи­шта – шум­ска, гра­ђе­вин­ска и по­љо­при­вред­на – пре­тво­рио у вла­сни­штво ди­стрик­та. Ни­ко то пи­та­ње ни­је по­ста­вио”, под­се­тио је адво­кат Сла­вен Бе­ван­да за Јав­ни сер­вис БиХ у ди­ску­си­ји по­во­дом про­бле­ма имо­ви­не. На ши­рем пла­ну си­ту­а­ци­ја се за­ком­пли­ко­ва­ла јер Устав­ни суд БиХ спо­ри пра­во ен­ти­те­ти­ма да ре­гу­ли­шу ста­тус имо­ви­не на сво­јој те­ри­то­ри­ји, по­зи­ва­ју­ћи се при­том на Спо­ра­зум о сук­це­си­ји ко­јим је имо­ви­на СФРЈ при­па­ла БиХ. Прав­ни­ци у Ба­ња­лу­ци та­кав став до­во­де у пи­та­ње ар­гу­мен­та­ци­јом по ко­јој Ју­го­сла­ви­ја ни­је би­ла вла­сник јав­них до­ба­ра, ко­ја су, ка­ко ис­ти­чу, у слу­ча­ју БиХ по­де­ље­на Деј­тон­ским ми­ров­ним спо­ра­зу­мом, а пре то­га и Ре­зо­лу­ци­јом СБ УН из 1994, ко­јом је одо­брен Спо­ра­зум о те­ри­то­ри­јал­ној рас­по­де­ли БиХ (усво­јен од Кон­такт гру­пе), што је прет­хо­ди­ло спо­ра­зу­му из сеп­тем­бра 1995. го­ди­не у Же­не­ви. Свим тим до­ку­мен­ти­ма, као и Деј­тон­ским спо­ра­зу­мом, два ен­ти­те­та су по­де­ли­ла те­ри­то­ри­ју у раз­ме­ри 51 пре­ма 49 од­сто. Та­ко­ђе, Устав БиХ се у Пре­ам­бу­ли по­зи­ва на Же­нев­ски спо­ра­зум и сво­јим од­ред­ба­ма по­твр­ђу­је по­де­лу те­ри­то­ри­је из­ме­ђу ен­ти­те­та.         

Брч­ко ди­стрикт зва­нич­но је ус­по­ста­вљен 8. мар­та 2000. го­ди­не, го­ди­ну да­на по­сле ко­нач­не од­лу­ке ме­ђу­на­род­не ар­би­тра­же за Брч­ко, ко­ја је на­кон пот­пи­си­ва­ња Деј­тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма би­ла пред­мет ме­ђу­ен­ти­тет­ског спо­ра. Све­ча­ном ака­де­ми­јом у Брч­ком је ју­че обе­ле­жен Дан ди­стрик­та, као и 24 го­ди­не од ње­го­вог ус­по­ста­вља­ња. 

Пред­сед­ник и пот­пред­сед­ник Скуп­шти­не Си­ни­ша Ми­лић и Иво Фи­ли­по­вић оце­ни­ли су у за­јед­нич­кој че­стит­ки да је овај град свих ових го­ди­на пре­по­зна­тљив по сво­јој мул­ти­ет­нич­но­сти и кон­цеп­ту до­го­во­ра, чи­ме се успе­шно во­де пред­став­ни­ци вла­сти у про­це­си­ма до­но­ше­ња од­лу­ка. Гра­до­на­чел­ник Брч­ког Зи­јад Ни­шић и ње­гов за­ме­ник Ан­то До­мић ис­та­кли су у из­ја­ви да ће од ове го­ди­шњи­це бр­чан­ска лу­ка би­ти мно­го опре­мље­ни­ја за пру­жа­ње услу­га пре­то­ва­ра при­вред­ним су­бјек­ти­ма ши­ром ре­ги­о­на, а оче­ку­ју и да ће од­ре­ди­ти тра­су бу­ду­ћег ауто-пу­та, чи­јом из­град­њом ће ди­стрикт би­ти још ква­ли­тет­ни­је по­зи­ци­о­ни­ран за ин­ве­сти­ци­је.

Пред­сед­ник Скуп­шти­не Брч­ког Си­ни­ша Ми­лић ре­као је да је ди­стрикт ме­сто ком­про­ми­са и са­рад­ње Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Фе­де­ра­ци­је БиХ и за­јед­нич­ких ин­сти­ту­ци­ја БиХ.