НБС очекује даље успоравање инфлације

Најновији подаци показују да је инфлација успорила за готово 10 процентних поена, са 16,2 у марту 2023. на 6,4 одсто у јануару ове године. Шта то значи за грађане ако су цене и даље високе, једно је од главних питања које се поставља ових дана.

Лазар Радивојевић, истраживач у Одсеку за анализу инфлације Народне банке Србије (НБС), појашњава који фактори су допринели успоравању инфлације, код којих производа је раст највише успорио, као и то шта нас очекује у наредном периоду.

„Важно је нагласити да нижа инфлација не значи да се потрошачке цене, укупно посматрано, претходних месеци смањују, већ да расту мањом брзином него у 2022. и у првом тромесечју 2023. године. Такође, када кажемо ’укупно посматрано’, мислимо на промене цена различитих група производа и услуга сразмерно учешћу које те категорије имају у потрошачкој корпи, што може да значи да су цене одређених производа и услуга расле, али да су истовремено цене неких других производа и услуга смањиване”, истакао је он. Према његовим речима, примера ради, на крају 2023. цене шездесетак производа и услуга (из корпе од 660 производа и услуга које улазе у обрачун потрошачких цена) биле су ниже него на крају 2022. године.

„У свакодневном животу успоравање инфлације значи да би учесталост промена цена требало да буде знатно мања него у периоду високе инфлације, када су те промене биле честе, као и већу могућност трговаца да у сарадњи с добављачима понуде купцима боље и чешће акције, сада када су трошковни притисци смањени”, истиче Лазар Радивојевић.

Посебно је истакао да је у оквиру инфлације најзначајније успоравање раста забележено у категорији цена хране, која чини највећи део потрошачке корпе за највећи број људи.

„Тако је раст цена хране са око 25 одсто, колико је износио у марту 2023, снижен на 7,2 одсто у јануару 2024, при чему су цене поврћа од јула до децембра прошле године смањене за око 16 одсто, док су цене прерађене хране, које укључују основне животне намирнице, у истом периоду у просеку месечно расле око 0,2 одсто, што потврђује смиривање инфлаторних притисака код ових за све нас важних производа”, нагласио је он.

Радивојевић је подсетио и на то да се општа корист од ниже инфлације најизразитије види у увећаном расположивом дохотку за потрошњу и расту животног стандарда наших грађана услед већег реалног раста зарада. У прилог томе говори да просечна зарада од средине прошле године расте брже од инфлације, што повећава реални доходак становништва и омогућује куповину веће количине производа и услуга. „То потврђује и податак о количинском промету у трговини на мало, који од октобра бележи међугодишњи раст”, истиче он.

За сегмент привреде ниска и стабилна инфлација доприноси већој извесности пословања и инвестирања и лакшем планирању, што би требало да допринесе новим инвестицијама, расту запослености и већим приходима. Такође, нижа инфлација омогућава да финансијски и кредитни услови постану повољнији, што би требало додатно да утиче на расположив доходак за потрошњу и инвестиције. На крају, он је поменуо и „несамерљиве” (психолошке, симболичке) користи од ниже инфлације, с обзиром на искуства из прошлости, као и то што нижа текућа инфлација утиче на очекивања у погледу будуће инфлације.

На питање шта нас очекује у наредном периоду, Лазар Радивојевић истиче да НБС очекује даље успоравање инфлације и процењује да ће се она средином ове године вратити у границе циља, а да ће се до краја године приближити централној вредности циља од три одсто и да ће се око тог нивоа кретати и током наредне године.

„Грађани би, дакле, и у наредним месецима требало да виде веће позитивне ефекте ниже инфлације”, истиче он.