Плоче које су промениле свет

Шта морамо да урадимо до краја живота? У поплави разних листа сазнали смо коју то 1001 ствар морамо да урадимо пре него што умремо, 1001 ствар коју би требало да спроведемо пре него што дамо отказ, исто толико пре него што започнемо дијету, пре него што одемо у кревет, али и 1001 ствар коју никако не бисмо требали да урадимо у авиону. После свих ових „обавеза” стигла је још једна – слушати музику!

Издавачка кућа „Филип Вишњић”, која се ових дана представља и на Београдском сајму књига, недавно је објавила врло интересантну књигу која нам предочава које су то плоче промениле свет. Књига „1001 албум који мораш да чујеш пре него што умреш”, коју су приредили Мајкл Лајдон и Роберт Димери, својеврсна је лектира популарне музике. Све најзначајније плоче су ту, почев од 1955. године и Френка Синатре до 2007. године и лондонског састава „Клаксонс”.

Ова, како пише на корицама књиге, ултимативна колекција најбољих албума свих времена одаје пошту великанима музике, али и богатству жанрова – рокенролу, попу, џезу, панку, соулу, фанку, диско и експерименталној и dance музици, хипхопу, worldmusicu.

Готово стотину сарадника радило је на овој опширној књизи од скоро 1.000 страна, за коју је предговор написао Мајкл Лајдон, оснивач и уредник магазина „Ролингстоун”, а главни уредник је Роберт Димери, који је сарађивао на сценарију за филм „24 Hour Party People”, а радио је и за часописе „Тајм аут” и „Вог”.

„Недељама и месецима истражујемо албум, увек наново откривајући скривене лепоте сваким новим слушањем. Ми плешемо, возимо, свађамо се, смејемо и водимо љубав са албумима, њихова музика нам обузима душе и оставља дубоке трагове у нашем животу”, објашњава у предговору Лајдон.

По мишљењу Роберта Димерија, албуми су саундтрек наших живота. „Ова књига”, пише Димери, „на узбудљив начин прати успоне и падове музичких укуса у последњих 50 година, али и предочава невероватну количину фасцинантних информација о настанку плоча. Сазнаћете ко је одложио објављивање албума у знак поштовања према убијеном председнику САД Џону Кенедију, које ’поврће’ свира Пол Макартни, које теме опседају Мартина Гора из ’Дипеш мода’, како Џеј Кеј покреће људе на плес али их истовремено и тера да мисле, зашто су летеле пепељаре у студију у Мемфису…”

За почетке популарне музике везују се и разне ствари – Фидел Кастро је постао председник Кубе, Хаваји су постали 50. држава САД, лансиран је први сателит, направљен је хула-хоп, а Френк Синатра је објавио плочу „In the Wee small Hours” после раскида са Авом Гарднер, док је Елвис Присли снимио истоимену плочу.

Шездесетих је убијен Кенеди, Армстронг је био први човек на Месецу, на Куби је почела нуклеарна криза, у продаји су се појавиле антибеби пилуле, али слушали су се Мади Вотерс, Стен Гец, „Битлси”, Боб Дилан, Сем Кук, Џејмс Браун, Соломон Бурк, Дасти Спрингфилд, Отис Рединг, „Бич бојси”, „Ху”, Сајмон и Гарфанкл, Нина Симон, „Крим”, „Пинк флојд”, „Велвет андерграунд”, „Дорси”, Арета Френклин, Леонард Коен, Џони Кеш, Каетано Велосо, Ван Морисон, „Лед цепелин”, „Sly&the Family Stone”…

У седамдесетим америчка војска напустила је Вијетнам, Никсон је поднео оставку због Вотергејт афере, рођена је прва беба из епрувете... А музика? Издвајају се „Дип парпл”, „Би џиз”, Елтон Џон, Џони Мичел, Џенис Џоплин, Дејвид Боуви, Лу Рид, Стиви Вондер, „Рокси мјузик”, Ал Грин, Боб Марли, „Крафтверк”, „Квин”, Брус Спрингстин, „Earth, Wind and Fire”, „Иглс”, ABBА, „Рамонси”, „Клеш”, „Токинг хедс”, Елвис Костело, „Секс пистолс”, „Џем”, „Дајер стрејтс”, AC/DC, „Полис”, „Џој дивижн”…

Током осамдесетих основан је MTV, одржан Live Aid, срушен је Берлински зид, а „догодили” су се и „Кјур”, „Моторхед”, „Ајрон мејден”, „Притендерс”, „Симпл мајндс”, „Дјуран Дјуран”, „Јуритмикс”, „Стајл каунсил”, Тина Тарнер је снимила „Private Dancer”, а Џорџ Мајкл „Faith”. Шта тек рећи за „Смитсе” „Дипеш мод”, „Guns`n`Roses”, „Пет шоп бојсе”, U2, R.E.M, „Паблик енеми”…

Деведесете су обележили крај апартхејда у Јужној Африци, инвазија ирачких трупа на Кувајт, рођење овце Доли, оснивање претраживача Гугла, али и „Хепи мандејс”, Шинејд О’ Конор, „Соник јут”, „Ред хот чили пеперс”, „Прајмл скрим”, Ник Кејв, „Смешинг памкинс”, „Џамироквај”, „Блур”, „Продиџи”, Тупак Шакур, „Рејдиохед”, „Меник стрит причерс”...

У новом миленијуму десила се инвазија на Ирак, представљена је нова валута евро, лансиран је ај-под, а сјајну музику праве Бебел Жилберто, Ерика Баду, „Горилаз”, „Вајт страјпс”, Џеј Зи, Нора Џонс, „Франц Фердинанд”, „Арктик манкис”…

Зашто су „Ролингстонси” и њихова истоимена плоча за историју рока били подједнако значајни као и моменат када је Џон Ленон упознао Пола Макартнија или када је „Нирвана” срушила Мајкла Џексона са првог места топ листе; зашто је Џими Хендрикс, када је објавио деби албум „Are you Experienced” 1967. године, рекао: „Пустите ме да живим свој живот како хоћу”; како је Марвин Геј на плочи „What`s Going on”трагедију претворио у тријумф и извршио револуцију соул музике; колики је таленат Принса на плочи „1999”; зашто је албум Мајкла Џексона „Off the Wall” генијалан; или зашто је Мадонина плоча „Like a Prayer” из 1989. ремек-дело и најспектакуларнији поп албум још од плоче „Revolver”; откуд то да је „Нирванин” албум „Nevermind” најзначајнији рок албум деведесетих; шта су „Оејзис” показали са плочом „Definitely Maybe”; зашто је компакт диск „Parachutes” састава „Колдплеј” весео, нежан, сигуран, стидљив, упечатљив…, само су нека од питања на која ова књига одговара.