Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Операције уз помоћ електромагнетне навигације

Операције уз помоћ електромагнетне навигације
Проф. др Јовица Миловановић, Проф. др Александар Тривић ( Фото УКЦС)

На Kлиници за оториноларингологију (ОРЛ) и максилофацијалну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије (УKЦС) су почеле да се изводе операције помоћу електромагнетне навигације (ИНТ), апарата који је ова здравствена установа добила, а захваљујући којем се изводе интервенције и уклањају промене на синусима, који се налазе дубоко иза носа у средини главе, и то на врло безбедан начин.

Kлиника за ОРЛ и максилофацијалну хирургију, прво је ОРЛ одељењу Србији које поседује ову технологију, која ради по принципу електромагнетног поља, a састоји се од три компоненте. Прва компонента електромагнетне навигације је екран, друга компонента је сам генератор, а трећа електромагнетни генератор који ствара електромагнетно поље. Електромагнетна навигација дозвољава лекарима да у сам систем унесу снимак магнета или скенера пацијента пре операције, који потом навигација софтверски обради, изгради једну путању и користи је као мапу. Другим речима, као када се вози аутомобил помоћу навигације. 

Професор доктор Јовица Миловановић, начелник Интензивне неге на Kлиници за ОРЛ и максилофацијалну хирургију УKЦС, објашњава да ова навигација омогућава хирурзима да уђу у синусе који су им раније били недоступни и под великим ризиком од интраоперативних компликација.

– Она нам омогућава да безбедно дођемо до синуса, конкретно до свеноидних и фронталних, до којих раније нисмо могли да дођемо а да и пацијент и хирург буду потпуно безбедни. Без ње се врло тешко улазило у поменуте синусе и са великим ризиком од постојања кранијалних компликација односно могућности да инструмент заврши ендокранијално, односно да уђе у базу лобање, то јест у ендокранијум. Захваљујући навигацији, долази се до синуса који се налазе дубоко иза носа у средини главе, и уклањају, биоптирају или инцидирају промене које постоје – каже др Миловановић.

Ради се о најкомпликованијим процедурама, а годишње између 20 и 30 пацијената има потребу за њима. Поред њих, нови апарат биће од помоћи и код једноставнијих процедура, па се очекује да навигација буде од користи приликом извођења стотинак операција годишње.   

Професор доктор Александар Тривић, начелник Б ринолошког одељења Kлинике за ОРЛ, објашњава да сама електромагнетна навигација у параназалним синусима лекарима дозвољава да, условно речено, буду агресивнији према патолошком процесу и да пробају да га у потпуности уклоне.

– Најчешћи проблеми којима ми приступамо уз асистенцију електромагнетне навигације јесу полипозе носа. Међутим, права добит за наше будуће пацијенте заправо су пацијенти који оболевају од малигних болести параназалних синуса, код којих можемо да будемо максимално агресивни према тумору – каже др Тривић.

На овој клиници се на годишњем нивоу уради око 200 операција на параназалним синусима, а дужина сваке зависи од више фактора – прво од анатомије самог носа и параназалних синуса, да ли постоји интензивније крварење, као и од самог процеса који се оперише.

Професор Тривић наводи да је полипоза носа, чију епидемиологију још нико није доказао, врло проширена.

– Почетни симптоми полипозе су отежано дисање на нос, појачана секреција носа, а један од главних симптома је губитак чула мириса – наводи др Тривић.

Ова процедура као редовна обављаће се о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), а др Тривић изражава наду да ће се бенефит навигације видети и у збрињавању неурохируршких пацијената.

– Надам се да ћемо унапредити сарадњу са колегама са Kлинике за неурохирургију и ефикасније оперисати туморе базе лобање, што јесте прави бенефит ове технологије, јер често ови пацијенти захтевају мултидисциплинарни приступ – истиче др Тривић. 

Д. Давидов Кесар

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.