Звезда још уздише за пропуштеним шансама

Када не знамо шта ћемо и како ћемо, одмах призовемо у помоћ историју па нам се чини да је лакше и лепше. Од уздаха, ех како су некада играли најбољи асови нашег фудбала, може да испадне само забавни разговор и ништа друго. Шеки, Џаја, Моца.., и остале легенде нашег најпопуларнијег спорта и толико њима сличнх, чине лепоту нашег фудалског миљеа, али највећи проблем је у томе што се они не осветљавају новим генерацијама као узори фантастичних спортских и људских достигнућа, него се њихова фудбалска  времена призивају само у случајевима када неко некога хоће данас да саплете. Јер, данас у нашој најзначајнијом утакмици, на обе стране, странци воде главну реч, док су наше талентовани младићи ,,бачени” у страну...

Бајковите паралеле су дивне, али од њих се не може живети. Не у данашњем времену када је фудбал постао готово сурово такмичење. Често се запитамо шта уопште о том такмичењу знамо, односно колико смо у фудбалској стварности, а колико у фудбалској прошлости? Одговор на то питање лежи само овде. Срећом, прексиноћ смо на нашем највећем стадиону поново видели европско лице српског дербија. Ипак, ако су корисне бајковите паралеле, то јест традиција као темељ нечега лепог у спорту, онда је то подсећање на најлепшу клупску утакмицу нашег фудбала, на дерби два најпопуларнија клуба.

После још једног чина у дербију, Звезда ће још уздисати за пропуштеним приликама. Могао је шампион да преокрене резултатску предност на табели, али, срећа га није погледала и то у тренуцима пуне доминације. Између оног што је остварљиво, потом онога што би могло бити остварљиво и онога што је неостварљиво у поређењу са европским гигантима, људи који тренутно воде клуб у врло оригиналном плану траже место Црвеној звезди у блиској будућности. Најпопуларнији клуб је негде стао после најављене амбиције да ће прескочити највећег ривала.

Партизанова одбрана је некако успела да преживи Звездин јуриш. Посебно у последњих двадесетак минута дербија, показујући спремност да по сваку цену задрже овај минимални капитал, који им широм отвара врата ка најбољој позицији пред плеј оф. Мало је прексиноћ био само један Шериф Ндиаје, шта је са осталим играчима? У судару две различите концепције фудбала, боље су прошли гости. Додуше и сам Игор Дуљај је био бољи и већи играч од Владана Милојевића, али су и један и други показали не малу агресивност према дебитанту на центру. Ипак, Павле Илић није ,,насео”  на њихова насртања, мада је по мишљењу судијских експерата погрешио када је Северини показао пут у свлачионицу.

Дефинитивно, Звезда овог пролећа не може да рачуна на Александра Катаиа, бар не у жељеном капацитету. Многобројне повреде одвукле су једног од најбољих играча првака далеко од главне фудбалске сцене, па ни Мирко Иванић, који се очигледно најбоље разуме са популарним Магиком, не може да повуче Звездин број јаче и брже. Све док је био у игри, док није добио жути картон, Гелор Канга је био играч који је водио Звезду, давао један посебан тон њеној игри. Очигледно да се код Хванга још осећа умор од Азијског купа, да афрички шампион Жан Филип Красо још није спреман онако како зна и уме. Да је Стаменић у страшном паду форме, да се Олањинка слабо враћа у стару форму. Па ипак, Звезда и са овим огромним проблемима не изгледа тако лоше...

Јасно је да ова фудбалска трка још увек није готова, па са те стране треба очекивати врло узбудљиву завршницу. Једну од најзанимљивијих у последњих десетак година. Овдашња публика је поново показала велику благонаклоност ,,вечитом дербију”. Долазак близу 50.000 навијача јесте најбоља потврда да овај народ воли да гледа добар фудбал и да ако овако наставе наши великани, да ће их бити у све већем броју. До краја шампионата тек нас чекају нови фудбалски изазови, надамо се као овај суботњи на нашем највећем стадиону који је обиловао головима и не малим узбуђењима.

– Имамо за чим да жалимо – није крио Милојевић, помало и разочаран због резултатског неуспеха. – Дерби је у сваком погледу испунио очекивања, показао да је и даље врло привлачан и да овај народ никада не одустаје од своје спортске светковине. Мислим да су се играчи на терену својски трудили. Од почетка првенства неко покушава да оспорава Црвену звезду. Многи причају да је сваки дерби намештен, да се унапред зна резултат. Мислим да је овај 172. показао да је ривалство и даље огромно. Једноставно, Звезда има доминацију последњих шест седам година, више смо улагали, радили.  У игри је још доста бодова.

Мимовић: Срећа нам окренула леђа

Млади Огњен Мимовић, један од дебитаната у ,,вечитом дербију” је по речима његовог учитеља положио испит. Десни бек је показао да на њега клуб и те како може да рачуна.

– Тужни смо због пропуштене прилике да поново будемо први. Једноставно, имали смо пуну доминацију, посебно у другом полувремену, али, овог пута срећа је била на страни противника. Лично, задовољан сам мојим првим наступом у највећој утакмици српског фудбала, каже млади првотимац ,,црвено-белих” који ће ове године напунити тек двадесет година.

Посед лопте чак 72 посто

Статистика говори све, али, често многе ствари не зависе од ње. Ипак, педантни статистичари су израчунали да су фудбалери Црвене звезде у суботу имали посед лопте чак 72 посто! Побеђивала је Звезда, неретко и убедљиво свог ривала, али такву доминацију није имала до сада. Од двадесет последњих одиграних дербија Звезда је победила на пет, Партизан на три уз чак 12 ремија. Од тога Звезда је у  13 утакмица са Партизаном имала већи посед лопте од противника. Домаћин је имао и више шутева на гол (29:4) од ривала, и далеко више изгледнијих прилика (10:2), тачност пасова (84:61 посто), дриблинга (11:8), освбојених дуела (64:46) и интервенција (22:11), али је на крају остало нерешено...